Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 192

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

суда у Травнику ; по 3 фор : Његово високопреосвештенство Серафим Перовић Митрополит Мостар, Нико Фуфић Травник, Високопречасни Платон Телечки архимандрит манастира Беочина, Григорије М. Јефтановић Сарајево, С. Сичински бауиншпектор Травник, Офер гостионичар ; по 2 фор: Његово Виеокопреосвештенство Госп. Ђорђе Николајевић митрополит Сарајево, Теофан Косовац игуман Прибина Глава, Исидор Ћирић витез Карловци, Васо Пауковић Карловци, Лазар Јакгаић, Никола Ванић, Ц. к. опшкрбни магацин, Ристо Јосиповић, Константин Милић аскултант А. Б. — сви из Травника; по 1 ф. 50 новч. Г. Р. Јелачић Мостар; по 1. фор. Мићо Којић Рогатица, Перо Уларевић Брчка, Стефан Живковић капетан Бихаћ, Перо Дрљача Бос. Нови, Васо Ћосић учитељ из Силбаша, Данил Адамовић парох, Думитар инжинир, Будау окр, мјерник, један официр, ИгњацЛах, Коста Солдо — сви из Травника. Свота прилога је . . . 81 фор. 50 новч. Од улазница пало је . . 115 фор. 50 „ На томболи добивено . . 39 фор 18. „ Укупна свота износи . . 236 фор. 18 новч. Кад" се трошак одбије са 58 фор. 81 „ Остаје чист приход . . 177 фор. 37. новч. Нека је овијем изречена захвалност и свима суДЈ едовачима, пјевачима и дилетантима, који су вољно, не жалећи труда долазили нашем учитељу г. С. В. В. на поучавање; а на по се нека је хвала младим и вриједним свештеницима г. г. Николи Адамовићу, Даннлу Адамовићу, као и госп. учитељу Манојлу Илићу, што бијаху десна рука нашем учитељу г. С. В. В, Живили приложници као и судјеловачи ! живили ! У Травнику 30. јануара 1893. Прееједник Стево В. Вујадиновић, Ј1. Јакшић, учитељ, перовођа. Јавна захвала. Са овим долазим умолити славно уредништво да би благоизвољело уврстити у цијењени лист „Источник" ову захвалу добротворима доље означеним, који нашој цркви у Драговићима придарише и то: 1) Мухарем ага Табаковић , спахија пз Бањнлуке, поклонио је уз цркву 1 комад земљо у вриједности 150 фор. 2) Василије Жгњашић, свештеник из Папажана поклонио је у цркву 1 п Дарохра нилницу" у вриједности 30 фор.

3) Миља Ћешојеви%а из Папажана приложила је у цркву 1 п 1Тушир а у вриједности 50 фор. Горе реченим приложницима потписана општина овим најсрдачније захваљује на њиховом доброчинству учињеном нашој св. цркви. Бог им платио. Српско лравославна црквена општина. У Драгиви/мма (проропрезвитерата Прњаворског) 8. фебруара 1893. Пресједник : Цвјетоје Милановић, свештеник. Светосавска прослава, са првом бесједом и забавом у корист ерпске школе и сиромашних ђака у селу Чечави, котар и протопрезвитерат Тешањски, 14. јануара 1893. године. Драги брате Србине, поћутимо само што нам једна пјесма каже: ђе год који Србин има, и ђе год се српски збори, ту се данас громогласно светосавска пјесма ори, и сваки се доброхвално светог Саве данас сјећа; ејећа се и његова светог рада, из ког нпче српска срећа. Та он бјеше цркве наше први бранич, прва глава, и од њега почела је да нам српска школа ускрсава Па кад се свуда у Српству светосавска слава чује, то и наше гкромно село није изостало да се општој слави прикључи. У нашем храму бијаху многа браћа сакупљена, па хвалпше вишњег Бога, и славпше светог Саву. У вече сабрасмо се у маленој српској школи нашој, која отвора умне очи дјеци нашој, која показује: што је право, што је лијепо, да ниједно чедо код очиј у не остане слијепо. Има већ 14 година од како се свечано прославља светитељ Саво у овом селу, и сабира се многа Србадија на збор код наше цркве, а тако исто и на Савин дан у вече. Сваке године народ је долазио и држато је српско сијело, гдје се пјевало уз гусле, играло и приповиједало се, једном ријечи бивало је сваке године народно весеље. Али овогодишња свечаност надмашила је све. У очи Савина дана свршена је вечерња са бденијем. Из јутра на Савин дан јутрења пак послије света литургија, коју су одслужила два свештеника. Црква је била дупком пуна побожног народа. Послије службе ношена је литија у школу, за литијом ђаци обученп у стихаре са чирацима и иконом светог Саве, појући тропар светитељу српском. За њима све-