Bosansko-Hercegovački Istočnik

БОСАНСКО- (

Мјесечни духовни часопис за црквенопросвјетне потребе српско-православног свештенства.

''''''"'"""»'''"''"'ј.иИ

Свеска VI. Сарајево, Јуни 1893. Година УП.

Власник: АЕ№!. Консисторија. Уредник: Ђ. Петровић, протопрезвитер.

Нешто о празновјерију Гријеси противни истииитој вјери, по иауци православиог моралног богословља, јесу: 1) Безбожије; 2) Невјерије; 3) 1'авнодушност у вјери ; 4) Јерес; 5) Празновјерије: 6) Двоумљење у вјери; и 7) Ођстушње од вјере. Празновјерац је по моралци онај, који чини нрема ствари каковој оно, што треба да чини према Вогу, н. пр. вјерује у њезину моћ, моли се њој, нада се, и од ње тражи опо што му оиа дати не може. Оенов је његовом вјеровању лаж, намјера и сврха да постигне добро или да одврати зло, а пошљедица гријех. Такав чопјек може да вара или себе или друге људе, може да се служи ансурдним и најнижим средствима само да задовољи себичности, и да се довије жељене цијељи. Истииа је, да средства која воде к сврси могу бити различита и од њих онда зависи пошл.едица празновјерија, величина гријеха; али и најнаивније празно-

његовим иошљедицама. о вјерије има се сматрати гријехом, јер је права вјера од Бога људима откривена и предана истина, а празновјерије увијек је било и биће лаж. •X■Н- * Празновјерије датира се из давие прошлости, и може се наћи готово код свију народа. Овдје ево само неколигсо примјера, а историја забиљежила је тога више. Првн историчар и велики јеврејски законодавац Мојсије (3759.—3879. год. од створења свијета или 1749.-1629. прије рођења Хрпстова), у свом кодексу о уређењу свештеиства, опомиње сштове Израиљеве: „.//« обраИајте се к врачарима и гатарима, нтш их иитајте, да се не сквриише о њах. Ја сам Госиод Бог ааги ". (Ш. 19. 31.) Проста природна религија старих незнабошких народа била је преплетена свакојаким празиовјеријем. Погледајмо древну мптологију, старе сибиле, питије, оракуле,