Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 289

тања дјетета дјеловати на осјећаје и уображење човјека. б) Од посматрања, саљаријб, и предосјећаља прелази дијете у току времена на размишљање. „Оно хоће да зна, одкуда, како п зашто све постој и, и задаје безбројна пптања, на која ми можемо одговорити не пначе, него показујући иа Бога. Ту баш и лежи клнца религијозне свијести и пружа се прилика, да се дпјете наведе на предстану о једном, свемогућем, премудром и преблагом Богу" (Дитес). Све што постојн и што се збнва у свпјету има свој узрок, — о томе нас увјерава свагдање пскуство. И кад би питали, од куда је свијет са свима својим разноврсним предметима п појавама добио своје бдће, мн би бадава тражили узрок његов у њему самом, — и свијет показује на свемогућега и премудрог Творца—на биће, које је више од свијета и изван кога је све, што постоји; дјелујућп у свијету закони и постојећи у њему поредак јавно показује па врховпог законодавца и управител>а свијета; свн корисни н благотворни за човјека предмети и појаве свијета пеопходно управл>ају мпсао преблагому Оцу и промпслител>у. На тај пачин, кад се код дјетета појави л>убопитство и пробуди размишљање, онда има васпнтач безбројне прилшсе и повода, да од посматрања предмета и појава природних, који нас01сружују, управн мпслн дјетета к Богу и надчувственому свијету у опће. Сваки цвијетак, који уљепшава башту, или поље, или дубраву, свака птичнца, која лети с гранчице на гранчнцу, одајући од себе весело попијевање, свака животиња — и мала и велика и т. д. — све то даје васпитачу прилике и повода, да говори дјетету о Богу, који је све створио и који се за све то брнне и о свему промшнл>ава. Исто тако релнгијозпи жнвот

и сваког појединог човјека н цијелога друштва, огледајућн се у разним обичајнма п породпчним славама (као код Србаља: слава крсиог имена), у светковању недјељних и празничннх дана, у посјећивању богослужења, у свима у опће религијозннм обредима, пружа нам многобројне предмете за размншљање; дијете види све те појаве, желн да их схвати, пита за њих шта значе; на тај начин и те појаве пружају религијозно-васпитном раду обилнп матернјал. Код упознавања дјетета с предметнма и појавама како спољагањег свијета тако п човјечијег живота, особито је важно у релпгијозном погледу, да се у дјетету пробуди љубав и захвалност према Богу, као преблагому п прељубеоному Оцу небесном. Р1 то је тим могућннје, што су дјетету већ познати осјећаји љубави и благодарности, које он гаји у себи према својим родитељима. „Та осјећања лако ће пренијети дијете н на Бога, ако буде често слушало приповнјетке о љубавп и благости божијој према човјеку, које се открпше у свијету видљивом и наравственом". в) Као што је речено, у духовпом животу дјетета најкасчије се појављују наравствено-практични интереси и иотребе. Како смо већ видјели, овамо спадају поглавнто: тежња за савршепством и срећом, а тако исто чувство зависности и признавање потребе више помоћи. Правог идеала, вншег савршенства не може стећи својнм снлама не само дијете, већ никакав најмудрнји узрастан човјек, — а то нам свједоче мпога искуства досадањег жпвота човјечијег; тај идеал налази се само у религпји хрншћанској и може се правилно разјасннти једино по упуству православне цркве. С тога су се у правнм — хрпшћанским породпцама у дјелу религијознога васпнтања увијек обраћали