Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 302

година". По §§ 169. и 170. овога законика, треба тако казнити и лице, које је давало разна средства трудној жени да побаци плод; ако то лице тјера тијем занат и више је пута то Покушевало, онда се казпи робијом до дванаест година; а ако је жена против вол.е узимала што, и од тога умрла, онда се кривац казни робијом од двадессш година 1 ). VI. Импотенција 2 ). Да брак одговори своме смјеру, т. ј. ономе, због чега је устаиовљен, потребно је да муж и жена имају оснм моралне још и физичку способност. У стара доба бијаше спомен само о човјеку, који је неспособан за брачни саживл.ај, али касније и о жени, која није довољно развијена за човјека, или је имала још прије брака какав недостатак, који је стајао на путу природном дотицају. Грчко-римско, а по томе и црквено право означавало је људе неспособне за брак општим именом евџуси. Ови су подијељени у двије врсте, у тако зване кастраге, којима су људи одсјекли или искварплн мушке удове; у спадоне , који су услијед неког прнродног недостатка од рођења неспособни, или су нзгубили споеобност у дјетињству или у каснпјем добу узраста услијед неког несретног догађаја. Неку особиту врсту чине тако звани хермафродиши, т. ј. људи илн жене, које имају женске и мушке знакове, али нијесу довољно развијени 3 ). Оваким особама у опште грчко-римски закони су забрањнвалн да ступају у брак. Лав Филозоф. (Мудри) одредио је у 98. новели, да свештеник, кад благосиља брак моли благослов у дјецн, јер јч божја воља да момак и дјевојка ступају у брак с намјером, да рађају дјецу; а иначе да не заслужује имена брак, којим се не постизава смјер, и да треба држати за блуднике, који су неспособни, а жене се. У хришћанској цркии бездјсдсгиво — ако је иначе човјек снособан за брачнн саживљај није разлог да се раскине брачна веза, јер је то тајна људске природе, која не може бити подлога брачног уговора п обећања; Испореди и §§ 104. и 165. 2 ) Т. ј. кад муж није способан да вриги брачну дужност. 8 ) Митрополит сарајевски Ђорђе Николајевић одлуком од 1*2. новембра 1887., бр. 1655./М К., уништио је брак 73. Т. из Травника, и н>егове жене Госиаве , за то, што је љекарском свјсдоџбом доказано, да је Т>. Т. хермаФродит. Гоенара је седам година жнвиласхБиме без да је азеубила била своје дјевојашшво, што је такођер потврђено љекарском свједоџбом.

Св. 7 и 8

по томе због тога се, као што смо већ напријед нагласилн — не може окривити ни муж ни жена. Како се оваки недостатци показују највише у браку, и како се прије брака може открпти импотенција у врло ријетким приликама, то црква претпоставља код свакога брачнога лица, да је тјелесно довољно способпо, и да је свјесно своје брачне дужностн; претпоставља, да нико неће стунитн у брак, кад нема физичке снаге за брачни живот. Кад се покаже тај недостатак код једнс или друге брачне особе, и кад не иште ни једна ни друга, да се брак услијед тога раскине, није никоме донуштено, па ни самнјем родитељима, да ту добровољну заједницу кваре, ако се не опазн од тога штетан утицај на друштво, т. ј. ако здрави друг не тражи, да гаси евоје распаљене страстн код другијех, нарочито код особа, које су везане већ браком, и не ствара тијем немир у туђој породици, не чини блуд н не изазива јавну саблазан. Иште ли пак снособно брачно лице, да се његов брак раскине, то позвана власт раскида брак, пошто се увјерила, да нсспособносш трије већ пуне т/ш године од дана, кад је брак склопљен. У многијем прнликама није довољно, кад сам муж или жена призна ссоју неспособпоет, јер је могуће да нду на превару, т. ј. да су измислили разлог, да се њихов брак раскине. Нотребно је стручњачко мишљење н увјерење о томе. По конституцији, коју је цар Јустиннјан год. 528. управио био на патријарха цариградскога Мину , требало је чекати двије године од дана, кад је брак склопљен, и послије тога брак раскинути. Али Јустинијан, оиазивши да има људи, који су поелије тога времена рађали дјецу, наредио је, да се раекид брака може доиустити тек послије три године од дана, кад је брак закључен 4 ). При овој одредби је остало и касније грчко грађанско и црквено право 5 ). Ако неспособпост није прије брака ностојала, него је наступпла у браку, и то тек послије неког времена, уелијед болести или које друге непрнлике, тада црква не допушта, да се таки брак уништн. II данашњи грађански закони сномиљу имттотенцију као разлог, који раекида брачну везу. Тако оићи грађански законик за царевину ау4 ) ТТов. 22., гл. 6. и нов. 117., гл. 12. 5 ) Номок. натп. ХШ., гл. 4,; испор. 21п8ћтап спом. дјело стр. 750. и Милашево „Црквено ираво стр. 597.

в.-х. источник