Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Ст Р . но:!

стријску у § 100. говори: „Треба, особито у случају, кад се тврди, да је неспособност у времену брачне дужности и ирије постојала и још непрестано траје, да је докажу стручњаци, т. ј. искусни љечници и љечници од рана, а према приликама и бабице". „А § 101. продужује: „Не ! може ли се поузданошћу означити, да ли је неспособност трајна, или је само за вријеме, то су обвезани супрузи, да још годину дана заједно живе, и ако је неспособност то цијело вријеме потрајала, тада треба прогласити, да тај брак не вриједи". —- Грађански законик за краљевину Србију § 93., тачка 4. гласи : „Брак се уништава,

ако је учиљен са неспособним и немоћним за извршичање брачне дужиости, на захтјеваље друге стране 4 ). 4 ) У Русији Свод закона (грађанских), изд. г. 1887.. том X., ч. I., ст. 48. и 49.; исиор. Устав дух. конз. ст. | 242., 243. и 244. — Протојереј В. Михајловски у својој књижици „О Брак^ (стр. 14.) у иримједби ; говори: Чудновато, да тјелесна неспособност мужа ва брачни саживл>ај, ослобођава жену од брака. А наравствена распуштеност мужа, његово непрестано пијанство, развратност, велико расипање имања, често бијење жене и дјеце, не дају до сада јопг, да је жена слободна од брака с таким супругом. А жалосно је гледати тешка страдања жене, која се не могу свагда поднијети, и која се каткад сврше са самоубијством жене или убијством дјеце". (Наставиће се).

Догмат о светоме посту.

Преводи слободно из „Камена вјере" Вид. Парежанин, богословац у Рељеву. (Наетавак.)

Раздјељење треће. Посебно о четири годишња поста: Васкршњем (св. четрдесетници), Петровском (св. апостола), Госпођинском и Божиђном (св. ап. Фидипа), које чува православна источна црква. До с.ада говорили смо о посту у опште, ђе смо виђели, да је пост у опште основан на заповиједп божијој, односио па св. ГГисму. Осим тога виђели смо и то, да црква Христова има потпуну власт одређивати ваконе и посте по својој уппђавности, с обзиром на опште потребе вјернијех. Ов||е нам дакле предстоји говорити о постима посебно, које ће бити у четири установљења. У првом установљењу говорићемо о Васкршњем (св. четрдесетници) посту. У другом установљењу и остала три поста; у трећем — о својству поснијех јела; у четвртом — о пошћењу сриједе и петка. Установљење прво. 0 св. великом часном посту или св. четрдесетници. Св. велики пост води свој почетак од св. апостола.

Св. апостоли у 69 свом правилу јасно говоре: „Који епископ, или презвитер, пли ђакон, или ипођакон, или чтец, или појач не пости св. четрдесегницу пред Пасхом, или сриједу, или петак, нека се свргне, осим ако није запријечен од тјелесне немоћи; ако је свјетовњак, нека се одлучи-'. (в. књ. „Крмчију" лист 19.). Глава прва. Прописи св. васељенскијех и помјеснијех сабора о св. четрдесетници. На првом васељенском сабору, држаном у Никеји 325. 'Год., св. оц I спомињу пост четрдесетнице, и у 5. правилу овако говоре: „Оне, које одлучи надлежни епископ, нека други не прима. Али нека се испита, да ннјесу такови или ушљед малоду шности, или у ш.1.ед кавге, или ушљед какве нерасположености дотнчнога епископа, искључени били из опћностн". Ради тога буде наређено, да се у сиакој области сазнва сабор два пута у години: први дакле прнје св. и великог поста, други пак иослије. (в. књ. Крмч. лист 33.). Ов1је смишљено расуди, да оци васељенског сабора само спомињу велики