Bosansko-Hercegovački Istočnik

В .-Х. источник

Св. 7 и 8

банл.ене из Јерусалима, са Атона и т. д. и како имају моћ исцјелеља; а да би појединим стварима дали 1:ећу важност, ради боље продаје. они су још на свакој ствари привевали и парче хартнје, на којој је писало, и од које је болести ствар љековита, као н. пр. од грознице, слијепоће, болести у крстима, глави и т. д. или од гријеха, покнарености и т. д" Опрезност, познање истине, а прије свега посавјетовање са свештеником својим, може у свако доба осујетити намјеру оних, који мисле и желе оваким начином користити се код народа. Човјек не познавајући узрока илузије, халуцинације, вакона и појава природних, и т. д. ствара чудне слике у машти својој, вјерује у њих, ма да су оне много пута врло смијешне и дјетињасте. Један види на мјесечини брезу, па мисли, да је то у бнјело одјевен човјек, други чује зујање и шугатање вјетра, па држи, да су то разговори вилински, а онај трећи чуо је глас какове ноћне птице у близини гробља, па пун смртног страха вјерује, да је то било еазивање мртвих на ноћни збор. Такове обмане чулЛ потичу И8 мањкаиога или кривога тумачења спољашњих утисака и зову се илузнје. Овамо моЈкемо убрајати }>азна ноћна страшила, утворе и т. д. Друго су халуцинације. Те се оснивају на унутрашњем дражењу живчаног средишта. .Узроци су им или тјелесни или душевни. Халуцинације могу се родити и од прекомјерног уживања јаких и алкохолних пића, од губитка крви, глади, неспавања, болеети у мозгу, грознице, а и другим начином, н. пр. дремком, хашишом, буником (<1а8 нс1)\л г агге ВЉепкгат., Нуовсуатив п1§-ег), татулом простом (<1ег ^етете 81есћарГе1, 1)а1;ига 81гатоп1ит). Човјек у халуцинацији говори без смисла

и савеза, видн око себе оно, чега у истину пема: ђаволе (кусате и репате), иацове, краставе жабе, осјећа неугодан сумпоров мирис н т. д. 1 Гест '0 се догађа, да овако болпа човјека доведу и к свештенику, да му чита молитве, јер држе дајеуњему нечастиви; па кад се извиди и докаже прави узрок болести, вал,а га упутити к љекару. Кад сам већ споменуо празновјерије, које долази од непознавања појава и закона природних, ваља да и о томе нешто речем. Л >удн нриродним наукама врло мало или сасвим невјешти, придржавају се у свему што су од предака својих чули и примили. Ево неколико иримјера. Пред помрачењем сунца ваља покрити бунаре, стоку притјерати под кров, јер ће тобоже у моменту еклипсе падатн отров из ваздуха. — Сваки посао обављени у вријеме када мјесец ива мијене расте, увијек је напреднији од посла, обављенога у вријеме када мјесец опада. — Има срећних и несрећних планета под којима се рађају дјеца, па одатле ето долави срећа нли несрећа нојединих л.уди. — Јавила се ено репата ввнјезда да претскаже у идућој години рат, кугу. епидемичпе болести, глад, скупоћу и др., овдје оиет прелетила зиијезда — утекао роб ив тавнице. — Пао је пегдје метеор, јест да, ђаволи јуришају камењем на људе 1 ). — Разумијеш ли боје дугине, лако ти је знати колико ће у тој години бити хљеба, вина, ракнје и т. д. — Има их који су ноћу на гробљу или другом којем мјесту, гдје се растварају и труну разни организми, видјели плаветно-бијел пламен, па још и данас живе у нади, да су тамо укопани новци. — А колико њих има, који мисле, да попови римски и њиВиди оиогодишњи „Србобран" број 37. Допио из Медака.