Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. и §

Отр.

Свештеник. Може ли марвинче разумјети ваш говор, моасе ли оно иа ваше псовке разабрати да сте срдити, и да вам што год није повол.но. Зар ви можете од неразумних и бесловесних скотова пзискивати да све како ваља раде, кад вн сами који сте разухом и слободном вољом обдарени; не радите како ваља. Та ако и мораш марвинче исирављати и управљати бичем. не мораш битн према стоци.... и орјатин, не мораш је кињити и мучити. .Та вам кажем да онај, који је спроћу скота немилостив, не може ни спроћу људп милостив бити. На пошљетку ништа луђе нема, него кад когод бездушну ствар проклиње и грди, као на примјер свој занат или алат којим љебац заслужује, своју кућу у којој живи, и своју земљу која га храни! Може ли вас бездушна ствар разумјети, може ли се она бојати од ваше љутине? Је ли да не може'?? Па зашто онда псујете, и поганите уста ваша којекаквим гадним ријечима и клетвама. Ларохијами сви заједно. 0, оче! ми видимо, ми иризнајемо, да смо били неразумни. Свештеник. Још вам имам нешто да кажем. Би често називате друге неприсТојним именима, н. пр. желите ономе који вас је увриједио свакојаке бједе, болести, називате га псетом, лоповом, објешењаком. Све то ви у љутн.и говорите. А има ли у таквом понашању према блилсп.има љубави хришћанске! Како можете вн послије такових гнусних ријечи, које на споја уета нзговорите, тим истим устима призивати име Божије! Како можете једпим истим оруђем славити Бога, и проклињати људе створене но обличју божијем ? Тече ли из једног истог извора слатка и горка вода? (Јак. 3. 9.) — Осим тога опажао сам и тај рђави обичај код вас, да се ругате хромима

и грбавима, да издјевате имена својим ближњима и знанцима и да им се ругате због љихови недостатака и порока! — То све неваља. Ларохијани. Знаш, оче, ми смо људи неуки нијесмо учили кљиге, па не умијемо учтиво говорити. Свештеник. Од вас се нешпте ништа друго него да у л.убави један с другим живите; да један другога ни ријечима нн дјелом, ни пред н.има ни на странп не вријеђате. А за то не треба да сте учени. Би можете сами из своје здраве памети знати, шта је непристојно п безобразно, па се тога чувајте и у говору н у твору. Кад бих ја почео тако ненристојно говорити и владати се, ви би сте ме осуднли, и то с пуиим правом. А знајте, да све што се мени непристоји то ни вама не стоји лијепо ; јер кријеђа част и поштење. Хоћете ли се дакле од сад чувати од псовке, проклињања, ружних ријечи и исмијавања својих ближњих? Ларохијани е.ви. Хоћемо, хоћемо, оче! Свештеник. Тако и ваља. Бјерујте ми, драги моји Хришћани чим се ви одучите од иеваљалих ријечи, одмах ћете бити честити, ерећни, задовољнп, Богу милијп, па и други ће вас л.уди већма уважавати, и вашарођена дјеца ће вас већма поштовати. Сад с Богом остајте, и запамтите. моје ријечи. А и тп мила Србадијо Босне и Херцеговине земље славне и племепите остај с Богом, до скорог виђења у нашем дичном проносиоцу српске православнс црквене иросвјете—- бива „Источнику Ти пак господин уредниче и врли Србчне прими српсгсо поздравље од твог искреног СрбПеције, а из „Крајине" љуте. Ман. Гомионица , на источни петак 1893.

0 дужностима парох Увод. Прије него што би укратко почели саме дужности званија свештеничког побројавати, нужно је знати : шта је свештенство ? од кога је и на који начпн установљено? је ли чин свештенички прсвосходан, но је ли уједно тру*) Кратки извод и превод с руског, из књиге: ДКЛДНАТћ ШКТО().

о ијалиог свеиггенства*). ; дан и опасан? ко треба њега да се прима? н које су нарочите дужности свештеннчке ? Свештенство је званије или служба у новом завјету, којо се званије састоји у проповиједању слова Божија и у свршавању тајана новога завјета. „С!) ДоЛЖНОЈТА^г Пр^ЗКГТЈјШЖТ* при^одгки^-к". (ИзДДНШ! Уредник.