Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. ш

Св. '( и $

Зпаније овако имао је Христос Спаситељ на себи и нредао га послије апостолима својима, а ови опет даље својим прејемницима. Да је Исус Христос званије свештеничко, које је на себи имао, заиста апостолима својим предао, види се иа ове његове заповиједи њима предане: „]||цш1 оуко ниКчите х (.'Х мзмкн, кјкстлш,! иј (" к ко и.иа ОтцД, н Оннл, и ск/ктлгш Д8 )(л, оучтц! ијск кл10гти кга, елнкл злпок^дд^ћ кд-иг". (Мат. 28, 19 и 20). А да је Христос не само апостолима својнма, но у једно и прејемнидима њиховим т. ј. епископима и пресвитерима у равној мјери званије свештенпчко предао, види се из овог обећања Његовог апостолима: „И к нд-к ; клжи вс.нк ко к1а дни до гконч.нна к^кд (МаТ. 28. 20.). Апостоли, као људи, нијесу могли жпвити до свршетка вијека, но помрли су, али живе до сада и живиће до свршетка вијека у прејемиицима својим, т. ј. у епископима и пресвитерима. Свештепство је установио Исус Христос ради тога, да би људи, који су због гријехова својих од Бога одпали, и ијечној казни себе подвргли, посредством свештенства опет приведени били у милост и благодат Божију, и могли добити живот вјечни. За то св. апостол Павле своје апостолство назива службом примирења а проповјед своју такође словом прцмирења. Кад је дакле свештепство од самога Христа Спаснтеља установљено, и то на тај начин, да нас оно руководи да добијемо вјечни живот, то се отуда лако закључити и увидити може, да је свештенство велико достојанство. 0 томе нас увјеравају нека имена, којима слово Божије назива свештенике. Тако оно назива га да је : Аи/јсл Господа сведржитеља — Вјссник Господњи — Лрилика аиостолска — Уста Божија — Ан1јсл цркве — Храм високи — Дсм за тајну Стуб премудрости — Труба небесна — Свјетлост свијету — Пастир стада Христовог Со землм — Љекар болесних — Вођа слијежих Наставник заблудјелих — Учитељ — Свјетилник — Пуш — Чувар — Вратар — Кључар — Изврштаељ — Судија — Владар — Измирител, — Молитељ — Иресвитер — Старјешина — Јереј — Свештеник. Св. Златоуст о доетојанству свештеничком овако говори: Н< к^ж ли, что естк скаш^нник-к; Лгг^ск Гднк естк. едл ко ском гллг6<кт*к • пнј ,! нгрлдниш ш нм1г, не ш не/и^к трддншн, но ш р&коположнкин/пт* н Бз* (у II бесј. на Тцм.).

А св. Григорије Богослов у првој бесједи својој вели овако: С кашжникт * сл & жл , со агслм стоитт>, СО ЛрЈСЛГГ[/11>( ГЛЛКОСЛОКИТТ,, к 'К ГОрН(/и8 Ж|рТК(НННкУ жерткм КОДНОСМТТ!, со Хртолгк Сфжнод^нстк&ТЋ, окрлд-к КОЗ" СТЛКЛАГГ-К (то естг ПЛДШДГО ЧЛК-^КЛ Кр|Ц (н1 !,И'К к-к плкиШТ'|'( нрикоднт-к). Као што је чин свештенички великог достојанства, тако исто и великог труда и подвига захтјева. 0 томе довољно свједоче и нека имена у св. писму, тичући се чина свештеничЕГОГ, којима се озпачава труд, бдепије, трпљење и подвиг, као чину томе својствена. Тако не називају се свештеници само Анђели, и т. д., као што је мало прије речено, но и војници, стражари, жетеоци. винограда радници. Св. Јован Златоуст о трудности званија свештенпчког овако говори: 1И '[Т-К Тр^ДД, иж( &и иодокжт. Ш.П* Тр>5д8 скануннкл. А св. Григорије Богослов каже : да. умјети својом иаством добро управлмти, јесте наука која све друге иревазилази. Но није свештеншс само великог достојанства, и није званије свештеника само трудно, него је чин овај уједно и опасан. Опасност ова види се отуда, што свака и најмања неисправност, а особито љеност у чину свештеничком, иајжешћој казнп нодлежи. За то апостол Павле, сматрајући како је страшан и опасан чин свештенмчки, сгзоје прејемнике је заклињао живим Богом и страшним судом, да дужности званија свога савјеено извршују. Св. Јован Златоуст убјеђен о тој опасности, овако говори: Њ ,ин» / ииогијск КК1ТН ко Г(р ([^-К сплслкнци^са, но /инождиши ^-К ногнклкнцмх "К Ово досгојанство, подвиг и опасност чина свештеничког треба непрестано пред очима да имају они, који чин свештенства добити желе, да би тагсо прије свега сами себе испиталн: могу ли они такво бреме понијети, имају ли довољно разума, науке и искуства, а поред свега имају лн добру нарав; јесу ли доброг и безпријекорног жпвота и владања, и у опште пмају ли сва она својства, која апостол Павле од свештеника изи скује. Јер ко нема поменутих својстава, не само добровољно да неприма на себе овај чин, по примјеру лажљивих пророка, него кад би и зван и убјеђен био, да га се одрече, као што га се Мојсије одрицао, и као што су га се одрицалп Григорије Неокесариски, Јеврем Снрпн, Григорије Богослов и многи други, који су били и науком и животом свјетила црквена.