Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 н 8

Стр. 279

Требаће доста још озбиљне поуке и пером и ријечима, док се буде могло рећи: е, данас нико нећ не вјерује у виле, вјештице, море, вампире и т. д. Колико има данас родител»а, који воле својој дјеци причати о вилама, вјештицама, змајевима, куги, гвозденбаби, вукодлаку — а „дијете било, дијете запамтило". И одрасте и у школу пође, а оие му ријечи остале у памети. Из дјетета буде момак, и кад преко прага, пљује у длан да му вјештица ие науди; на раскршћу плашљиво погледа и у уепу бијели лукац мрви. Па сад реците, нијесу ли златне ријечи нашег пјесника Змаја: „Ко верује у вештице, Леп ми је то ђак! Тај ми не ће никад бити Србин. ни јунак". Докле је кодро допријети празновјерије, кад се сдружи с криминалним чинима па дође и пред судбени форум ?! Има ето скорашњих примјера како су Христијани (римске вјероисповијести) оптужепи због празповјерија стајали на расправи пред судом 1 ). Казнен]! закон о влочннствима, прсетупцима и прекршајима налази разлога да прогони и овакове врсте крпвце, а најчешће шурује празновјерије са прпјеваром (§ 201. тач. б. к. з.) или се очитује у надрилпјечењу (§ 343. к. з.) и т. д. «• * * Остаје још да одговоримо на питање: забрањује ли празновјерије наша православна света црква? Било је већ речено, да је празновјерије грпјех противан истинитој вјери. Истинита вјера има бити оџшша, стална и дјглујуЛа. То је вјера човјека Хришћанина, који тврдо вјерује у све истине *) Види „ №аго<1пе ЈУог>г'пе и Вг. 239. 240. 241. §'ос1. 1890. Љ 5ш1а (Сис1о1;уогпа тајка 1зогја 12 8У. Ре(;гај; ^МагосГпе ЈУт/ре и Вг. 1о6. &о4. 1891. /з тк. — (Мос ргагпоујегја),

Богом откривене, у догме и учења жаше св. православне цркве, остаје чврст и непоколебив у својем вјеровању, не хвата се лажних наука, празновјерија, па чини увијек само добра и богоугодна дјела. А је ли оно општа, стална и дјелујућа вјера у неких Хришћана, који и поред тога што у декалогу пише: „Лз^к есл»к ГоСПОДк Еогк. ТКОИ, НЗКЈДК1Н ТА Ш 3{<Н/1И (>ГЧ"= педтскУ/Л, ш Д0 /М8 равоту. Дл не к 8 д 8 т Т4. тЕв^к козн инТи разк'к ,и(Нб" (Исход. 20, 2. и 3.), предају се ђаволима, којекаковим враубинама и бајању, њима се клањају и моле да им помогну?! Па тако је то увијек било и биће. Који хоЛе да се обогаше, — каже св. апостол Павле, — иађају у наиасти и замке, у многе гикодљиве жеље, које бацају човјека у ироиасш, јер је корцјен свију зала среброљубсшво, којем неки иредавгии се за^оше од вјере и навукоше на се муку велику ". (I. Тим. 6, 9.). У одговору на 51. питање треЛег дијела иравоелавног исиовиЈедања вјере, који говори о љубави к Богу и ближњему, речено је: . . . . „ ТреЛе, гријеше ирошив ове (I.) ааиовиједи они, који сами себе иредају $аволу, као врачари, и они, који им иодражаварј у дјелима њиховгш, као и они, који ири себи носе амајлије и заигссе. Четвршо они, који се држе сујевјерја и у њ вјерују; тако исто и они, који се у болесши своЈој ослањају на бајање баба и других се сујевјерја држе. Пето, они, који у свакој ствари налазе неко иредсказивање*)" .... Иразновјерци гријеше још и против II. заповиједп божје. Та заповијед у декалогу гласи: „Њ соткори сек-к кБлшрл, и ксАкаги; подокТа еиикд нд некеси гор*к, и еликн нд ЗЈЛ1ЛН низб, н еиикд к -к коДд^Т! ИОД-К ЗеЛ4ЛЈК>: ДД Н( ПОКЛОННШНСА И/И г к, ни посл^жишн нлгк". (Исход 20, 4.) Осим оних, који с ј клањају идолима као боговима и Превод МиШЈ)офта ТЦевџћа , ц;10Фвсора богословије,