Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

в.-х. источник

Стр. 361

на религиозно-морални живот езпскога народа до XIII- впјека. у VIII. глави (§ 51. и 52.) говори се о стању црквене писмености и просвјете у Срба до XIII. вијека; о њеном почетку, и тежљама, да ослободи народ од грцизма и латинства; о постанку глаголице и ћирилице; о преводу литургичких и у опће каноничких књига на „србословенски језик", које извршише св. солунска браћа, који „нијесу били ни Грци ни Блгари, већ прави Срби" (стр. 321.); о првенству и значају имена „Срб", које је прече и старије од имена „Словен" ; а напошљетку се завршује ова глава, а њоме I. књига историје цркве у Срба жељом за опћим народним културним уједињењем и лозинком: „Просвјетом — свијести; свијешћу — слободи!" * Цијели овај садржај прожман је жаркпм осјећајима и чежњама пишчевим за опћим напретком Српства и православија, и оштријем жигосањем првашњпјех противнпјех појава и утјецаја, па долазилиони са стране, или се гнијездили у срцу самога народа, Са тога је та књига, која, премда је намијењена за поуку шире читалачке публпке, као прегледно, популарно дјело, — ипак је знанствено, а са учењачким склопом и извађањем наппсана — у цјелини својој заиста и занимљива и поучна. Но за нас овдје у Босни и Херцеговини, свакако ће бити нај занимљивиј и садржај V. главе, а § 35. и 36. у тој књизи (стр. 204—227), гдје се приповоди пишчево опажање, излагање и тврђење у погледу домаће нам вјерске прошлости, коме сам одјељку, зарад нашег ужег, па и ширег читајућег свијета, рад посветитн нешто више пажње. Описујући вјерску прошлост ове земље, писац се напросто придржавао онијех резултата, што су добивени истраживањем разнијех, искључиво западнијех страних писаца о прошлости ове земље; а судећи по поједнним мјестима дотичног садржаја, писац као да се овдје служио особито историјским радњама др. Фрање Рачког, (Во^огтН 1 РаШгет), и Вј. Клајића (Роууез! Вовпе), одобрпвши и уваживши сва њихова извођења и тврђења у погледу скоро свију прошлих вјерскнх одношаја у овој земљи. Слиједећи тијем правцем, преосвештенп је писац отишао трагом онијех истраживалаца народне нам прошлости, којима

је сав религијски државни и друштвени живот старе босанске државе искључпва домена богомилског јеретиштва, па зато је у дотичним одјељцима, с малом изнимком, скоро све сам слободан навод појединих мјеста из дијела споменутих историчара, чиме је писац много учинио у прилог раширењу и утврђењу појединих њихових назора. Слиједећи кратак преглед садржаја онијех трију параграфа, показаће основаност ове моје тврдње. У § 34. излаже писац укратко црквену историју архонтије Травуније до ХШ. вијека, и учи нас: како су Травуњани најдуље одржали стару незнабожачку вјеру и тек посредоваљем св. Кирила и Методија ступили у Хришћанство; како се тамо основала српска епископија у Требињу, која бијаше најприје у свези са рашком епископијом; како је касније та епископија потчињена била барској архиепископији у Зети, а за времена грчког цара Василпја II. потпала под власт оридске архиепископије, и тиме цариградске патрнјаршије, док се за св. Саве не стопи са осталијем црквама у српску жичку архиепископију. — 0 ширењу богомилства по овој земљи у првом периоду писац ништа не говори, што је такође требало учинити, пошто се на другом мјесту види, да су дукљанско-травунски владаоци, краљ Владимир и Бодин имали посла са богомплима по својој држави, па дакле и по Травунији. У § 35. долази на ред црковна нсторија Босне п Хума у првом периоду црквене прошлости. Ту се спомиње онај традицнонални големи племенски сепаратизам босанских и захумских Срба, са којега они вазда тежаху за осебношћу и у државном и у вјерском животу; даље се наводи, како се туда хришћанство ширило поступно још од досељења нашег у ове крајеве, а утврдило у времену ширења српско књиге, службе и писма; како су туј Срби основали епископије у Бесеону, Деснику, Крешеву, Требињу, Брду (Блажују) и у Стону, а епископе добивали или из Раписе, или пз ваљевске митрополије, или из Дукље и Бара ; како јс та сршка црква све до бана Кулина била како хиако на миру и сувише се још поступно развијала ; како се за владе Кулинове иоче 1 ) шприти богомилска јерес по Босни, и силно јачатн римско настојање за подложењем исте цркве; како су Богомили, *) Кур8ив је већином мој.