Bosansko-Hercegovački Istočnik

(?тр. 3(зб

В .-Х. источник

Св. 1 и 8

чиста и јасна, хартија средње каквоће, а повез у толико слаб, да се табади при првој употрјеби разилазе. Но поред свију предности овоге дјела, које ја у цјелини њиховој дакако ни увиђети ни оцијенити не умијем, а камо ли претрести и оцијенити текст осталијех његовијех параграфа, или самога дјела тога у опће, — ја ипак не могу на ино, а да не изнесем овдје своје лично увјерење, да за пас амо у Ђосни и Херцеговини (па и за друге крајеве наше) та „ Историја с/ршке цркве а нема потпуне и ираве вриједности, пошто се у њој, како веЛ тгрије рекох : наша црквена прошлост непотпуно и неправилно иретставља, и •ариводи иравцем и начином. који не одговара иравоме стању нашшех ирошлих одношаја , пак би било заиста оправдано пожел>ети, да наскоро добијемо друго дјело оваког обима, које би се у изношењу наше вјерске прошлости, оставило оног вајног система, коме су новији проналасци на пол>у истраживања нашијех споменика средњега вијека, задали скоро смртни ударац, и који ће му у скорој будућности — у што ја тврдо вјерујем — отпјевати коначну вјечну памјат. 8./УП. 1893. Атом. Дрохобецки, Штросмајер и АнђелиЋ и некадашњи и данашњи Срби. Напомена Димитрија Руварца. (Одштампано из „Новог Времена" за 1893. г.) Земун 1893. Штампарија Симе Пајића. Стр. 96., цијена. ? Извјештај о православном богословском заводу у Задру за школску годину 1892—93. Година XV. Задар — Печатна Шпира Артале. 1893. Садржај : Први дио. 0 историји новозавјетног канона. Некролози. Други дио. Правословни богословски завод : б) Управитељ завода. б) Наставничко особље. в) Преглед предавања. г) Библотека. д) Главније наредбе. ђ) Љетопис. е) Слушаоци Богословије. ж) Приправници Богословије. з) Штатистички преглед. Објава. Свега слушаоца Богословије било је у 1892.—93. школској години 24. А приправника за Богословију који се уче у задарској. и дубровачкој гимназији бкло је 29. Илустрована велика српска лира Највећа и најпотпунија од свију које до данас свијета угледашв. Са 1600 пјееама, даворја, јуначких, родољубивих, љубавних, сватовских, позоришних и словенских. Друго умножено издање српске књижаре и штампарије Браће М. Поповића у

Новом Саду 1893. Ова лира украшена је са 21 сликом првих српских пјесника. Има 824 стране, а цијена јој је 2 - 50 круне. ОткриЂе Америке и ХристиФор Колумбо. Написао Д. Ђ. М. Биоград. Издање књижаре Велимира Валожића. Штампарија Петра К. Танасковића —• Биоград 1893. Рузмарин, типограФиски лист за забаву и ПОуку. Од 1. августа о. г. почео је излазити овај лист у Биограду. Годишња цијена је 3. фор. 50 новч. а излази сваког 1. и 15. Преплату и рукописе ваља слати Милану Стефановићу радикална штампарија у Биограду. Први број изишао је са овнм садржајем: Преплатницима; Наша прва ријеч; Два црна крста, слика из народнога живота; На гробу, пјесма; Хеј да ми је, пјесма. — Сеница, прича; У даљини, пјесма; Народне приповјетке; Споменице, пјесме; Приповјетке. Гласник земаљског музеја у Босни ХерцеГОВИНИ. Уредннк: Коста Херман владин савјетник. Уредништво: Сарајево, зграда земаљске вллде. Администрација: Сарајево, земаљски економат. Годишња цијена гласника са поштарнном 2 фор. а. вр. Поједпне књиге стоје са поштарином 80 нч. Садржај : 1)г. Бј. ТћаПбсгу: Рпкш к оћјабпјепји 12У01'а козапзке 1и81опје. (8а 5 вНка и 1екв1и 1 1 (;а1)1от). (Ха8(;атак). IV. К 1и8ШиЈ1 Дезро&ке рогосИсе Вгапкоума. V. РгИо/] к паис! о Вооитјкии. — Др. Ђиро Трухелка: Оиаске о мегалитичким громилама херцеговачкнм. (Са 5 слика у тексту и 1 таблом). — V. КасИтзку: Хекгоро1а па Језегтата и РгИос1 кос! В1бса. (8а 2 вИке и (;ек8(:и 1 24 (;а1)1е). (Хаз^ауак). — Ђорђе Стратимировић : Опет о цркви озренској. — 1)г. Сп'0 Тгиће1ка: Хеке 8(;аппе 12 ргогогзкоо- ко(;ага. (8а 3 зНке и 1екз(;и). — Др. Јустнн Карлински: Прилози за фенологију (РћашПооте) Херцеговине уз кратак увод, како се праве фенологичка онажања. — Р. А1екзапс1ег НоЈКег: Кцп8к1 па(;р18 12 ГагНба. (8а 1 зНкош). —■ Уредништво: Двије знамените публикације из Босне и Херцеговине. — V. КасНтзку: Штзка пазеоПЈиа и Мај с!апи ко<1 Уагсаг УакиГа. (8а 10 зНка). — О. Рајсер: Вране и сродне птице у Босни и Херцеговини. (Наставак). — КагНсНо — Различито : 1\ г ап 'Аоу ко : СVIј е зНспозп. — Стсван Р. Делић: Нешто о народиим гаткама (Наставак). — 1уап /о\'ко: ОНшај п (1гаНа и . — Стеван Р. Делић: Код ђавола — бабица.