Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 538

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

их само људи виде, а у срцу свом о Богу и не мисле. Овакви ради своје поправке треба свагда да имају на памети оне ријечи Христа Спаситеља: Бог је Дух; икоји му се моле, духом и истином треба да се моле (Јов. гл. 4. ст. 24.) А да би молитве наше како уједињене тако и саборне духом и истином свршавати могли, на то нам се шљедећа средству предлажу: 1) Кад приступамо умом нашим у молитви к Богу, и кад оћемо да призивамо у помоћ свето име Његово, — то најприје да помислимо о величанству Божјем и непостижимом Бзеговом свуда присуству, па послије да помислимо о себи и ништавости и биједи нашој, а да расудимо, ко је Бог наш и какав је? а ко смо и какви смо ми? — Бог је дух безсмертни, пречисти, преблаги и свезнајући, а ми смо тјелесни, смртни, лукави, и у мислима нагаима пред Њим нечисти. Зато смо дужни најприје очистити себе од сваке нечистоће тјелесне и душевне, и тако спремни с највећим страхом и побожношћу Њему да приступамо п име Његово призивамо, јер по ријечима св. ГГисма : И,иа 6гш, н.иа кј.жко и гтјшшно н {като е[Тк (Т1сал. 99. ст. 3). 2) Кад је Бог дух пречисти и име Његово евето и страшно, то треба, да сваки, који се Богу моли, помисли: а) о Богу, да Он, као свет и праведан, сваком по правди учпнити жели, и да неће никаква зла дјела и неправде, јер ти си Бог који не %е безакоња. говори цар Давид (Пеал. 5. ст. 4.); б) да размисли о самом себи, жали ли, т. ј, у свом срцу о својим гријеховима, и да ли се истинито покајао и каје, јер Ђог не слуша грјешника и онога, који се не каје; него онога који иошшује Бога и вољу његову твори онога слуша (Јован гл. 9. ст. 31); в) да размисли и о том што ке да моли од Бога, па да не ~и таково што замолио, што би вољи Божјој било противно, па да му се не рекне: Не знате шта титете (Мар. гл. 10. ст. 38). 3) При оваквим размишљавањима треба сви у опште да имамо ове намјере: а) да молењем нашим пристојно богољепну част Богу одајемо> по оном: Дајте Гостмду славу и част (Псал. 29. ст. 1); б) да у души и срцу нашем подрањујемо онаква покретања и расположења, каква су величанству Божјем и светињи Његовој прилична; в) да свету вјеру евангелску, живо надање и пламтећу љубав према Богу од чистог срца засвједочавамо; г) да при таквом располо»ењу

духа нужно је, да жеље срца нашег или молење добрих дарова с највећом смјерношћу и побожношћу Богу предлажемо; д) да при свем том не на себе нити на молитве наше, но на Господа Исуса Христа и милосрђе Његово сво надање да полажемо. 4) Почем знамо, да је Бог наш према нама одвећ милостив и милосрдан, и да нам прије нешто даје, него што би се ми код Њега замолили, и почем Он сваки час иглива на нас богаство своје доброте, као : даје нам живот и дисање и све потребе у жпвоту, да се њима наслађавамо, чува нас од сваког зла и напасти, то смо дужни таква и толика доброчинства Његова имати свагда пред очима, и у души и у срцу благодарна наша обећања пред њим изливати с царем Давидом у шљедећим ријечима: Прослављај, душо моја Госиода, и не заборављај ни једнога добра што ти је учинио. (Псалом 103. ст. 2). 5) К томе превелика Божја љубав, обећања Његова онима, који му се истинито моле, природна слабост ума нашег, размишљавање о учињеним гријесима и помоћ св. Духа, јесу помоћи које нас силно побуђују, да ее молимо Богу духом и истином, Послије овакове истините и у^срдне молитве шљедује од стране Божије давање оног добра, које смо у молитви просили. Добра ова једна су душевна, а друга тјеЛесна Душевна су блага познавање Бога и закона Његовог, вјера у Исуса Христа, кајање, опроштај гријехова, страх Божји чистоћа срца, смјерност; а тјелесна су: здравље и снага тјелесна, рана, одијело, богаство, чест и слава и т. д. А да смо дужни и тјелесна блага од Бога просити, том нас учи сама молитва Господња, која је савршени образац свију молитава, и садржи у себи како душевна тако и тјелесна блага, с којима се и овдје на земљи благополучно поживити и тамо на небу вјечно блаженство наслиједити може. Осим ове молитве Господње имамо још и друге кратке молитве у св. Писму, које су ради нашег наставлења и употреблења написане, као митареву: „ Боже, милостив буди мени грјешноме! и (Лука гл. 18. ст. 13.); блудног сина: „Оче, сагријеших небу и теби и (Лука гл. 15. ст. 21); разбојнпка: „ Оио.иени ме се, Госиоде, кад доЏш у царство своје и (Лука гл. 23. ст. 42). Ове