Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 526

в.-х. источник

Св. 12

Бр°ј 2386. ОкруЖЕГИЦа. Сриасо-иравославиом сввштенству Дабро-босапске Еиархијв.

Ова духовна власт још 1. фебруара 1888. год. број 152. (впди лист „Дабробосански Источник" од 1888. год. број 10. страна 165), саоиштила је иротоирезвитерским уредима Дабро-босанске еиархије наредбу Впсоке Земаљске Владе за Восну и Херцеговину од 22. децембра 1887. број 72411/1,0 давању женидбених дозвола аустријскпм и угарским држављанима у подручју окупације: ио којој ни Јвдан свештеник не смије се усудити вјенчати оне аустријско-угајнжв држављаие, који живе у Босни и Херцеговипи, без иредходне дозволе од стране окружне или котарске области, или од градског поглаварства. Но прпје кратког времепа десио се случај, да је један свештеник у Нашој Епархији, и мимо споменуте наредбе пзвршио вјенчање, и брак благословио. С тога и по други пут у смпслу горње наредбе, духовна власт издаје ову окружницу свештенству Дабро-босанске

Епархије, и упозорује га, да опрезно буде у погледу склапања брака изме|>у оних лнца, која су аустријско-угарски држављани, а која живе у Боснн и Херцеговпни, и желе у брак ступити. Такове несмије свештеник вјенчати без дозволе надлежне окружне, или котарске области, или иак од надлежног градског иоглаварства у овим земљама. Који би се свештеник у будуће огријешио и брак склопио и благословио, Висока Земаљска Влада за Босну и Херцеговину у свом велецијењеном отппсу од 22. октобра (3. новембра) 1893. број 101.963/1. изрично вели: „ба 7 ?е се у будуЛе ирешуици те наредбе са сшране све• штенсшва ио овоземпим иолитичким областима новчанијем глобама казнити". Из сједнице конзисторијалне држаие у Сарајеву, 25. новембра 1893. г. АЕ и Митрополит Дабро-босански: Ђорђе Николајевић.

0 гордости ] Нацисао: Игуман Дионисије Миковић, управшч

Нсгорднсл ! повикује нам п светн апостол Павле најжешћи ревнитељ спасоносне Христове науке 1 ). Даље он вели: Илп тк '!*сте, гакад т"клеса вашл жик^цагш вх кЈск стл'|чи д\ ; а сбтк, егоже имлп № Ега, м м "^сте скои 2 ), Тијело је наше дом, у коме живп душа; оно је с душом створено, очпшћено н освећепо у тајнама: светог кргнтења п ^) I. Корић. 13. 4. 'ђ Ј. Борић. 6. 1.9,

I смирености. :Љ манастира „Баље" св. великомученика Георгија. Сваки коЈи се подиже, понизиће се; а који се ионижује, поди&иЛе се " (Лука гл. 14., ст. 11). причешћа; и би ће с њом, као органом преко кога она ради, и као с половином лица, суштаства и бића, прослављено светијем воскресењем. И оно је Божије, као што је и душа наша. Оно ће се с душом, послије воскресења наслађивати рајске славе у Божијему царству, јер св. Павле даље иам вели: КВплени к« Асте ц-кнонЈ: прослакнте о"уко Егд кх т'клес% х ка'» ши^х, и кх д$ша'\х кашн\х, Гоже с^тк, вжЈА 3 ). 3 ) I. Корић. 6. 20.