Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

шљедшу пару, док жена н дјеца његова желе кору хљеба. Зар је он Хрпшћаннн? НиЈе лн он гори од нијеме животиње? Но није само скарадно, већ п преступно дјело икјанчење у иразничне дане. Шта ће рећи Јевреј, Мухамеданац, или шта више незнабожац, кад види о Божићу илп о Ускрсу Хришћанина, гдје лежи на 30М.1.П пијан или безчувствен, гори од живпнчета ? Може ли бити веће саблазни п веће срамоте по Хришћанство, које треба да буде свјетлост свијета?! Хришћани православни! Нека се мећу нама ништа слична не догађа, а празнике наше треба проводити у цркви, а касније илп код куће или у гостима код поштених, тријезних људи, у паметну разговору, или у радно доба — одмарајући се од посла, проводити часове по закону Божјему. И како је задовољство у пијанству? У књизи Премудрости Исуса сина Сирахова читамо: „Радост је срцу и весеље души,

кад се пије вино у згодно вријеме А то ће рећи, може се испити по која чашица, а не оппти се. „ Жалост је по душу, кад се иије вино у растри и клевеши. Пијанство иовеЛава јарост лу^ака, а умањује снагу и ирави красту * (гл. 31, 34, 37). Како се и лице човјечије, образ Божји, мијења од пијанства. Очи су црвене, пуне крви; нос и уста модра, лице пуно приштића; у пијанице је — рапав глас, руке дршћу, кољена клецају; рано остари; од пића се обично заметне рак у желудцу, или водена болест, а крај је томе: љута смрт, не с благословом, већ с проклеством Вријеме је браћо, да сперемо срам са образа славнога српског народа, вријеме је да примимо к срцу ријечи апостола Павла, вријеме је да се сјетимо, да Срби већ више од дванаест стотина годпна вјерују у Христа, и да је уздржљивост и трезвеност —- велика врлина хришћанска! х (Наставиће се).

ЧУДЕСА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. Написао: Игуман Дионисије Миковић, управитељ манастира „Бање".

Чудо I. 0 осјечењу и излијечењу руку Антонија Јеврејина. Кад је 48-ме годнне, од Христовог рођења, Господ наш Исус Христос изволио преселити матер своју са овога свијета у небесни блажени жнвот, да с њим царује у све внјекове, облаком се сакуппше из разнијех страна свијета сви св. апостоли на свето престављење (успеније — умпрање) Њезино. Богомати се обрадова њиховоме доласку и каза им, да ће отпћи слаткоме Сину своме,

И Богомати се помоли триипостасноме Богу, благослови све присутне, па леже у ковчег, и предаде своју пресвету душу у руке свога Сина и Бога. И тада, по заповиједи ГБезипој, однијеше је у ковчегу к гробу, који се налазио у Гетсиманији, под „јелеонском" ^) гором, близу Јерусалима, светога града. Носећи пресвето тијело Њезино, пјевали су подобну „наисходну пјесму". И св. апђели невидпмо је праћаху и пјеваху. Завидљпви, безакони и злобом ослијепљени Јудеји устадоше да превале на Ј ) Маслиновом,