Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧШЖ

Стр. 9

узрок многијех гријеха, пријеступа, | туге и несреће: —- невоље, убоштва и ј дугова, који не дају човјеку мирна и спокојна санка и устанка. Пијанство се сматра као бодест, и то болест врло опасна, а често и неизљечнва. Пијанство разорава куће, цијела друштва и предјеле; њега прати глад, голотиња и неисказана страдаља његовијех несретнијех жртава ; оно не воли свјетлости просвјете, пуни казнионе лупежима, крадљивцима и разбојницима, болнице и убожишта —- идиотима, лудама и богаљима. Гдје влада пијанство, тамо је, као и у аду, плач и шкрипа зуба. Многи пијанци завршују свој горки живот самоубијством. Православни! Оканите се пијанства. Чујте, шта пише о њему свето Писмо: У 1-ој посланици Коринћанима гл. 5, ст. 15-ти речено је: „Ако који, који се брат зове, иостане иијапица ■—- с таковима да и не једете ", значи, клонити се пијанице, не дружитп се с њим. Псто тако и у гл. 6-ој, ст. 10.: „ Ни лакомци ни иијанице — царства Вожјега не %е наслиједгти". Но врло поучна ријеч налази се на крају 13-те главе у посланици к Римљанима; ,, Јер нам је сад ближе сиасење него ли кад вјеровасмо. НоЛ иро^е., а дан се ириблнжи: да одбацимо дакле сва дјела тамна, и да се обучемо у оружје видјела. Да ходимо иогитено, као ио дану: не у ждерању и иијанству... него се обуците у Госиода нагиега Нсуса Христа; и тијелу не угаЈјауте ио жељама". Пнјанство није било ни гријех ни срамота код незнабожаца. Онн су шта више имали ндола Бахуса, заштитника пијанпца. Но тама незнабошка престала је с појављењем Хришћанства, с тога и пише св. апостол Павле к Римљанима, да сада ннје то што је било прпје. Спасење је дошло прије, него што вјеровасмо. Ноћ

прође а наста дан. Прошла је тама незнабошка, родило се свијетло сунце Хришћанства. Грјешно је и срамотно живљети као незнабешци: одбацимо тамна дјела незнабошка и обуцимо се у оружје свјетлости, т. ј. у слово Божје, у разум. Живимо не као пре^ашњи незнабошци — у пијанству и нечистоти, већ поштено, као што приличи Хришћанину. Престанимо измишљатии пјевати скараднепјесме, као што чине пијанице, него се обуцнмо уодјећу Господа Исуса Христа, у што смо се обукли при крштењу, и немојмо уга^ати само тијелу нашему, већ нађимо вишу насладу, о којој пише св. апостол Навле Ефесцима: „// не оаг/јајте се вииом, у коме је блуд, него се јоги истиугшвајте духом говоре~&г <Ј мсђу собом у исалмима и иојању и ијесмама духовнијем, ијевају%гг и иргтијевајуЛи у срцгша својиЈем Госиоду" 5, 18—19). Н1та мислите? Не би ли било боље мјесто тога, да се иде у крчме и слушају ондје одвратни разговори днвљих, безбожних пијаница, и гледа сва^а и безобразлук, — не би ли боље било, повративши се из цркве, заложити што је Бог дао, а онда скупити дјецу, слуге и добре сусједе, па читати с њима заједно св. Писмо или друге корисне књиге, како побожнога садржаја тако и оне, које се тпчу свагдашњега хљеба, господарства, виноградарства, пчеларства и других разумних и корнсних ствари ? Пажљпво размислите о прочитаним ријечима св. апостола Навла к Ефесцима. Зар се пијаница, који тетура тамо-амо, који се не може на ногама држати, који је изгубио ум, савјест и чест, може сматрати учеником Христовпјем? Он иде и пјева скарадне пјесме, или се ваља онесвијешћен у блату; он је пропио своју засдугу, крадљивци су му извукли из џепа и ио