Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 36

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

ливања. остале и отстојале не далеко од моштију истога, —- ако нијесу рађале, поетају способне послије да рађају дјецу, Еијево , на Богојављење 1894. М. Анђелковић. студент — (Србин). При објоду. Дошао родитељима син из даљине, са високих школа; па они у знак своје радости спремили весеље и позвали многе госте на част. Ну прије него што гости посједаше да благују, отац по обичају прекрсти се и стаде читати молитву. Сви присутни устадоше и заједно с домаћином Богу се помолише; само његов високоучени син остаде сједећи, и наклопи се над тањир да руча. А кад отац очита молитву, а он, да би своју високоученст показао рече са подсмјехом: „Зар се, оче, код вас још и сад све Богу моли при обједу" ? — Не, синко; не све. Ја имам дости свиња, па још ни једну не видјех, да се при обједу Богу моли : свињскп једу, свињски и зкиве; а како живе тако и сврше", — рече паметни отац; а сви се гости насмијаше и у један гдас рекоше: тако је. Причају, да се послије тога и високоучени господпчић при обједу радо Богу молио. * * Родитељи! Објед у своме^ дому увијек сматрајте за важно и свечано дјело, при коме се уживају дарови божји, и при коме и цареви и краљеви, и богаташи и сиромаси капе скидају и сједе са страхопоштовањем према Богу без чије милости нити бисмо имали хране, да је једемо, нити здравља, да је уживамо. За то ее објед код свих нчрода сматра за свечано дјело породично; и по озбиљности, којом се то дјело у извјесној породици оправља, можемо цијенити и њену наравствену вриједноет. Дјечице! Објед је најподеснија прилика, гдје се сваки дан може виђети величина божје и родитељске мплости, од које ви живите, и гдје се можете ејетити колико имате да благодарите и милостивом Богу и добрим родитељима. Објед је и најзгодвије ријеме гдје се може размишљати о Богу и о његовим законима. За дијете нема веће несреће, него кад он себн уврти у главу, да јело долази само од себе а да милост божја п родитељска неће и не смије

никако престати. Тако дијете не мари послије за рад, већ мисли, да ће му издржање увпјек неко други давати; а не зна, јадно, да родитеље сваки час може изгубитп и остати да живи само од себе и од онога, што уме да заради. Све што имамо, од Бога имамо. —- Како се Богу молимо, тако ће нам он и помоћи. Како ми својим родитељима, тако ће и нама Бог —■ — Како радимо, тако се ранимо. „Мир". Парастос српском добротвору Кости ВучкоВИ "ћу. Браство Ва^еденског мавастира Гомионице код Бање Луке (у Босни) приредило је на св. Саву парастос великом српском добротвору Косшантину ВучковиЛу , који се је и ове свете обитељи при својој пошљедњој вољи сјетио и оставио јој 1000 форината. Опијело. Српско-православна црквено-школска општина у Бугојну приредила је на светог Стефана 27. децембра прошле године свечано опијело у чппуљићкој цркви српском и свом добротвору Кости Вучковићу, који је и њој оставио 1000 фор. Опис нове црквене куће у Скендер-ВакуФу и Врањен Брду, приликом допреме дне !9. новембра 1893. из држане сједнице црквене општине дне 8 12 1893. бр. 9. Ово неколико редака не пише иста општпна ради свог поноса п похвале, што је учинила користи својој цркви или њеноме народу, — не, него ради некнх околностп, које баш и дужност веже псту; а и ради знања пријатељима пригодом грађе иете куће. Прво да разложим величину куће и њезпну вриједноет. Кућа иста ночета је правити, т. ј. освећен јој је по српском обичају темељ дана 27.,9. ]892., а довршена је како горе на челу рекох. Дугачка је 10 а широка 8 метара. На изглед (форму) сачннпта звана ластавица. Доњи спрат (бој) је од камена 70 сш. дебљине и 3 1 / 3 метр висине. Горњи спрат је од самога дрвета омарикова. У горњем боју 4 су собе осредње величине, са кухињом, у којој је и зидани шпарет постављен, а тако уз дуљ куће пространи ходник. Трећи кат је прпређен да се о малом трошку на ластавпци двије лијепе собе саградити могу. У доњему спрату је добра магаза начињена, од 5 г /г шприне и 7 метара