Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 114

в.-х. источник

Св. 3

она бјеше дивна и красна, и поразила га је богат.им својим одијелом и свијетлим умом, који је јасно отсијевао на њеном лицу. Он се зауставио пред њом и изабрао ју. А тај пророчански сан значиоје, да ће дјечак бити одан Божанственој науци и да ће завољети Премудрост Божју, зато, јер грчка ријеч „Софија" значи премудрост. И заиста, доцније, кад је био у школи, превазилазио је он све своје другове у науци, памећу, дублшном и оштрином свога ума тако, да су му се сви дивили. Послије школскога рада обпчно би се играо дјечак са својим друговима, — играо би се разнијех игара као н сви његови вршњаци, Он је имао сокола, кога је врло волио и с којим се често забављао. Он је с њим ишао у лов. Један пут изиђе он с тим соколом у поље, пусти га од себе, мислећи, да ће му он по обичају опет долетити, но сокб се подиже, брзо размане крилима, те умакне од свога госе на слободу. То је јако ражалостило малишу, но за то од тога времена постаде озбиљнији; мјесто дјетињастих забава испунише му душу узвишеније мисли. Под утјецајем њиховијем нацртао је он на зиду своје собе слику крста за знак, да он од тога дана сасвијем себе посвећује Господу, ношењу свога крста, који је на њ' положен Божанственим промислом. Послије тога Ћирило се још већма одаде на изучавање Божанствене науке и читању ријечи Божје; с особитом вољом чита и на памет учи дјела св. Григорија Богослова. Па и под сликом нацртанога крста, написао је он ове ријечи, обраћајући се у њима св. Григорију Богослову: „О Григорије! Ти си тијелом човјек, а душом анђео. Твоја уста су као уста Серафима, прослављају Бога и цио свнјет просвјећују православним учењем. Прими мене, који Ти припадам с љубављу и вјером, п буди ми просвјетитељ и учитељ" ! Но неразвити још ум Ћирилов није могао постићи неких врло дубоких и тешких мјеста у сиисима тога св. оца црквенога. Љубогштљивост мучи и узнемирује младнћа. Но у једаред ирочу се глас, да је у Солун дошао неки учени путник. Ћирило оде к њему, мислећи, да ће му овај разјаснити, чега он не зна. Младић га замоли, да га научи граматнци, и свему осталом, што пут-

ник зна. Но научењак га одби. Ћирило га поче поново усрдно молити, да ће му за труд дати свој дио из нашљедства; но овај га на ново одбије. Од терета, муке и плача за то, јада се Богу. Наскоро га Бог утјеши и услиша му молитву. Већ су многи обратили позорност на тога необичнога младића, који је с таквим жаром и усрђем тежио да позна Бога и свијет, кога је Он створио. Глас о њему допр'о је и до царског двора, у Цариград, гдје се тада васпитавао царевић Мпхајило (будући цар Михајило III.). За саученике овоме позивали су такве младиће, којн су својим усрђем према науци и добрим владањем могли царевићу служити за добар примјер. Тутор царевића Михајила, логотет Теоктист, изабра за друга царевићева Ћирила. И ето Ћирило, стар тек 15 година, долази у двор, да се заједно с царевићем учи свјема тада познатим наукама: учи Омира, диалектику и филозофију, риторику, геометрију и аритметику, астрономију и музику. А он задовољан и срећан, што може да се учи у самих најбољих „знаменитпх учитеља" тога времена! Учитељима тада бијаху Лав, потоњи епнскоп еолунски, и Фотије, послије патријарх цариградски, човјек познат са своје опсежне и дубоке ученостн. У то вријеме ступи Ћирило у тешње пријатељство с царевићем Миха јилом, и стеће љуоав и наклоност свега двора; а особито га је заволио тутор царевићев Теоктист, због његове тихе и благе нарави, због његова велпког ума и напредовања његова у наукама к:»ко свјетским, тако и духовнпма. Он је радо разговарао с тим мислећим младићем, који је већ тада показивао дубоко знање филозофско. Једном је Теоктист запитао Ћирила, шта је то филозофија ?Ћирилу не бјеше тешко одговорити на то озбиљно питање : „Под филозофи]0М, одговори он, разумијева се познавање етвари божанскпх и људских, у колико се човјек Може разумом приблнжпти Богу и уподобити се добродјетељи, који га је створио по образу Своме". ЈБубав Теоктистова према Ћирилу показивала се не само у разговорима, но и у бризи га његову будућу судбу и срећу. У том погледу није Теоктист сасвим добро поимао свога млађанога пријатеља. Појмови Ћирилови о свјетској