Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

В.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 151

Одбаците богумрске незнабошке обичаје, пригрлите хришћанеки добродјетелни живот, научите и друге да иду с вама; градови, села и засјеоци ваши изгледаће са свијем друкчије, у породицама владаће Божји мир и Божји благослов; нрестаће подсмијеси иновјераца и истина Христова засјаће потпуном својом свјетлошћу, као што је сијала код првијех Хришћана, одгонећи таму незнабоштва. 16. Учтивост, пријазност и готовост помоЋи ближњему. Међу многоважнијем упуствима, које је св. апостол Павле давао своме ученику Титу, епнскопу Критскому, читамо и ово: „ Оаомињи их 11 , пише св. апостол Павле, „да буду покорни и шслушии гостдарима и заповједницгша, и готови на свако добро дјело; ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да шказују свијем људима ". А то исто речено је -— укратко у посланици Филибљанима: „Кротост вагиа да буде шзната свијем људима и (4, 5). Неучтивост, свађа, тучњава не доликује ни ј едном човјеку, нарочито изображеном Хришћанину, а учтивост привлачи срца свију. Читајте посланице апостолске, оне су препуне духа кротости и љубави, у њима се сн. апостоли изражују и о непријатељима с већом љубави и снисходљивије. Апосгол Павле не куне непријатеље, него моли да се живн у љубави са свима. Дух братољубља и учтивости провијава кроз посланице свију светих Отаца, нарочито посланице св. Василија Великога. У наслову својих писама назнва он свакога, коме пише: „најсветији" или „дивљења достојни" или „најпобожнији муж" и т. д. Но љубав, која се показује као учтнвост према свима, не треба да је дволична,

већ треба да потиче из убјеђења, да смо сви ми браћа и ученици онога, који се на крсту молио за своје непријатеље, који нам је оставио примјер безграничне љубави према свима. Сјетимо се ријечи апостола Павла (Рим. 12, 5—10): ми смо сви једно тијело, „а ш себи смо уди један другол1е и . Не добивамо ми од Бога разумне духовне дарове само ради себе, већ ради цијелога друштва хришћанскога. Ми имамо дужности не само према себи самом, према својој породици, него и према свима. Ми треба да један другоме служимо": „ ако је ко учитељ, нека учи, ако је утјешитељ, пска шјеши; коЈи даје нека даје иросшо; који уиравља нека се брине; који чини милост нека чини с добром еољом". ДоЈје ли к теби који треба поуке, прими га учтиво, не ускрати му савјета, не жали труда ни добријех ријечи. Ако видиш брата твога да је тужан због несреће, не реци: Бог с њим, већ иди к њему и утјеши га. Ако си ти био кадког тужан, онда знаш, како много вриједи искрени пријатељ, који ју дијели с тобом. Буди и ти такав и никада не ускрати ближњему твојему саучешћа. Ако твој брат треба помоћи или новчане или моралне, пружи му је „у простоти ", од срца, не ради таштине, — а најбоље је, да не зна љевица, шта ради десница. Живиш, на примјер, у задрузи на селу као пољодјелац. Колико несреће сналазе људе. Оболи и лежи у тешкој бољетици отац породице или матн удовица — хранитељка евоје дјеце — сво господарство назадује. Не само болест, већ и брига за господарство мори страдалнике. Стока је без надзора, шеница несвежена, њиве непооране, а не може се из кревета никуд. Сва је кућа тужна, пошљедњу