Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 152

В .-Х. источник

Св. 4 и 5

приштедњу однијеше љекари и апотеке, цијелој иородици пријети нужда и глад. Хршићани, сусједи, браћо, зар се не ћете обазријети на таку породицу, која певино страда, зар се некете договорити и притећи му у помоћ? Помислите, како би угодно било бономе Јовану, кад би чуо, да су сусједи његови Андрија и Нико, и Васо, и други послали своје плугове или копаче и бране, и њиве његове засијалц а други отишли у П1уму и прпвезли му које дрво за огрјев. Така услуга боље би помогла болеснику него икакап лијек, така братска љубав није само на језику, него на дјелу. А кака би за то била награда у срцу вашем?! А што да вам кажем, православнп? Зар није тако? На жалост бива врло често код иновјераца'. код нас ријетко, морамо признати, врло, врло ријетко. Гори кућа еељака. Код куће је само бака и мала дјечица; а домаћип је са осталом чељади на њивп, сабира љетину. Гори, —праву истину приповиједам, — екупили се људи, стоје и гледају. Ево ти долази п јевреј, пновјерац, и даје примјер самарјаннпа, Он улети у огањ, разбија врата собна, спасава, што се може, но пожар је већ обухватио све. Касно је! А браћа — сусједи изгубише вријеме у разговору. Чудновато, да је све, што се могло спасти спасио јевреј. Како се често може то видјети! И што смо јотп видјели. У селу је пожар -— људи су у пољу и виде га. Запитајте их: Срби браћо, за што не идете да гасите? „То је," веле, „далеко од нас , ми смо на другом крају села — и вјетар не ће до нас ватре донијети", и мирно раде свој посао. Ну, неко је погорео, све му се имање претворило у пепео. Јесен и зима на прагу. Он се осигурао само на стотину, а једна обична кућица стоји не мање од

четири стотине. „А што"! запитај човјека, „хоће ли наши сељаци помоћп му да он сагради кућицу до зиме ?" Он ће те чудновато погледати. „Како ви то мислите"? — „ Еко како: једнога дана треба да се сви скупе и оду у шуму по грађу, он ће грађу платити, а ви ћете, —• заједнички — свести"! — „Тога", рећи ће вам ои, „нити је кад било нити ће бити. II ја сам исто тако прије двије године изгорио и тек сам овога љета доградио нову кућу. Колико сам се напатио! Једва сам нашао новаца за грађу, платио сам, али како свести? Ишао сам од сусједа до сусједа, молио сам и преклињао, нико се не смилова, однијеше ми и пошљедњи новчић. Колико је само коштала напојница! Да, код нас је такав свијет! И тај погорелац неће зимовати у новој кући, еј! еј! не ће". И запста не ће, могу вас увјерити. Гдје је твој божапски закон, Исусе, Спаситељу наш! Гдје је то братољубље, које сн ти оцртао ријечима: „гладан сам био, и наранили сте ме; жедан сам био и напојили сте ме; наг сам био и заодјели сте ме"? А ми гледамо, како наш брат без крова, без пећи у страху гледа на скору зиму са сввјом женом, старицом матером, с дјечицом, а ми гонимо наше волове и коње, да узалуд тумарају по пољу и жалимо један даи, да привеземо нашему брату гра^у за кућу! Код нас је тако: док ти је добро, дај брате да се веселимо и загрлимо, а ако ти осиромашиш, Бог с тобом, шта нас се тичеш ти! 0, како су сурови таки људи! Како мало зиаду за јеваиђеоску пстину! Како је гордо звати се Хришћанином, кад се ни у мислима, ни у срцу, ни у дјелима нашима не јавља Хрисгос човјекољубац. Освијестимо се, браћо! освијестимо се! Бићемо бољи, а не саблажњавајмо ино-