Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и б

Б.-Х. ИСТОЧНИЕ

Стр. 159

евештенетво зато је одрекао помоћ ев. Методију. Непријатељи његови, који су за вријеме ^или заћутали, видећи сада, у каквом се растројству налазе ствари у Моравској услијед пропасти Растиславове, —наједаред се подигоше на њ свом силом. Бземачки епископи, присвајајући сеои право управљати и панонском црквом, нијесу трпјели натјецања тим више, што им св. Методије није сасвим био сродан по духу. У свом гњеву и раздражености дођоше они дотле, да су били готови уиотријебити сва срества, каква су год могли. II ето архиепископ салцбуршкп Адалвин, фрајсингенски Ханон и иасавски Ерменрих, по међусобном договору, ријешнше чак да ухвате св. Методија и да га прогнају у њемачку земљу у затвор. Они га лишише пријестола, забранише свештенодјејствовати, те га бацише у тамницу. Ту су га на све могуће начине мучили и натили, тукли батпнама и подуље дрзкали на студени и на киши усред љуте зиме. Готово три године чамио је св. Методпје у тешком тамничном затвору, као прави страдалник и мученнк. Њемачки епископн постунали су с њим сурово, а суровост та њихова превазилазила је суровоет звјерску. У свом бијесу нијесу имали обзира ни на његов епископски еан, ни на његову дубоку старост. Узалуд их је св. Методије молио, да га пусте у Рим, да се жали папи и да од њега тражи суда, они га не пустише. Он се жалио преко посланнка између својијех оданијех ученика и преко писама; но све жалбе врло дуго, готово за пуне три годпне, не успјеше. Готово три године страдања без заштите, жаоба без хасне и мољакања са стране св. страдаоца! Папа бјеше на страни Нијемаца, на странн сиЛе, те бјеше равнодушан према православно-еловенској цркви ц њезпном архиепископу. У вријеме тијех страдања Методијевијех умрије напа Адријан II. и за прејемника би му изабран Јован УН1. истом се тај папа заузе за учитеља и апостола славенскога. Сазнавши он за самовољно поетупање њемачких архиепископа, јако се наљути. Брчнећи не само своје наредбе, но н најстарија своја права, забранп папа тијем архиепископима свештенодјејствовати, ако не пусте св. Методнја на слободу. Невини страдалнпк бијаше осдобођен 874. г. а његове противнике поетиже казна Божија. Ускоро н готово у исто вријеме свп помријеше.

Око тога времена Светопук, кнез моравски потуче Нијемце, и стаде управљати својим књажевством самостално, по својој вољи. И у то вријеме могао се је примјетити уморавских Словена силан презир и мржња против њемачког свештенства. Они су сада већма, него икада досле, осјетили сву неоправданоет тих тежња, с којима се стараху да их покоре под своју власт њемачки епископи. Славени их све протјераше из својих земаља те закључише да замоле папу, да нм умјесто овијех поврати архиј епископа и учитеља св. Методија, који је до пошљетка био ослобођен тамнице. Невјернн и немирни Светопук, стекавши себи пријеваром и неправдом власт, указа св. Методију евоје особито повјерење : даде му управу над цијелом моравеком црквом. II од тада дјело Божије брзо напредује, број славенскијех свештеника и у сели и градови расте и незнабошци прелазе у ХрииЉанство. А Моравска земља стаде се ширити на све стране и Славени почеше побјеђивати своје непријатеље Нијемце. Слава о св. Методију, као о светом и великом учитељу, пронијела се међу Славеннма по свјема крајевпма њиховијех земаља: од Баварске до данашње Руеије, од Моравске до Јадранскога мора име св. Методија крстило се славом и уважењем. Но злоба и мржња њемачкијех епиекопа не оставише св. Методија усред његових благотворних трудова. Они употријебише сву своју лукавштину и еплетке, да протјерају Методија из Моравске. Они намислише подићи папу протнву њега, да би му забранио славенско богослужење. Да то постигну, стараху се да предетаве пани дјело св. Методија тако, као да он не жели бити у зависном положају од рпмске столице те зато распростире сдавенско богосдужење. Папа Јован УН1. повјерова тој кдевети. А пошто ее тнјем врпјеђале, уираво свете и тајне његове цијељи и жеље, то он ријеши да забрани славенско богоелужење, а св. Методија да позове у Рим, да испита његову праву вјеру. „Ми смо чули, писао је Јован УП1. св. Методију 879. г., да тп појиш литургију на варварском (т. ј. славенском) језику и зато смо ти граматом нашом забранили свечано свршивати св. службу на том језику, можеш је свршавати само на латинском или грчком језику, као што чини црква Божија, која је распрострањена по цијелом евијету, по свијем народима; а на језпку славенеком слободно тп је проповпједати или држати бесједе