Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 176

Б.-.Х ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

произноси трећи свештеник. На мадом 5,к\'од 8" иајстарији свештеник носи свето еванђеље, говори „ПрелЈВдростт*. прости'', па даље и „возгдас": „Жки> скат...". II. Послије „ Окм гу Боже" пред прокименом. „Еонлилп*." говори други свештеник. ,,/Иир г к кс-клПк" први, а „Пре /НбдростТЈ." трећи свештеник. По прокимену пред апостодом „ПреЛ ^ДрОСТТ*" II „ЕоЊШЛГК" произноси други свештеник. Кађење свршује први и најстарији свештеник, а његово је да рече и „Мир ћ. ти". Ш. Пред св. еванђељем и послије њега. „ПреЛ ^ДрОСТТ* ПрОСТИ, 0\|"СЛК1ШИ/И Г К СКА= тдги) ЈкангелТА" говори други свештеник, а „Жир'ћ. кск<и'к" и „(С (ил ^Арнгк) скатлгцј екднгелУд чтенп ", пропзноси најстарији свештеннк. Трећи свештенпк рече: „Еонлидгк". Еван^еље чита први свештеник. Он произноси сугубу јектенију с „возгдасом-к": „Акч' ЛШЛОСТИК^К...", „Госпо д8 П0/И0ЛИЛ1С /Л..." пред модитвом и модитву: „Господи, Кожј нлштч келикУи и л^ногол^илостиккш", па даље и јектенију за упокој мртвих — држећи у руккма кадидо с „возгдасом^к": „Жки> тк1 еси коскресенУе". Други свештеник произноси јектенпју: „Нол»олитесл огллшеннјн господеки" с „возгдасом г к": „Да и т'ш...". Трећи свештеник говори: „влицк! оглаше= ннУи илидкгге" с „возгдасом": „Аки> подо= кает-к". Пошљедну јектенију иред херувимском пјесмом с „возгдасомтх" „Акш дл под г к держлконЈ..." пронзноси најстарнји свештеник. IV. На великом „входу" и послије њега. Кађење свршује први свештеник. Он носп и св. дискос, држећи га на гдави дијевом руком, а у десну узме св. потир. Сномиње христољубиви род н императора. На литурђији нре^еосвећених дарова узима

| дискос десном руком и поси га на глави, | а потир држп у днјевој руци 1 ). Други свештеник носи св. крст, сиомиње царску породицу, трећи носи копље и кашику, спомпње епископа, па онда први заврши спомињање 2 ) уђе у одтар на царске двери стави св. чашу и дискос на пријесто, кади и др. по уставу. За њим у!)у и остади свештеници. Трећи свештеник затвара царске двери и навуче завјесу а други говорн јектенију : „Исполнил1 г к лкмнткБ нлш8 господеки". V. При освећењу св. дарова. Први свештеник свршује све почам од „А1нр г к ксклгк", што додази посдије „возгдаса": „Л1илостпо и ш,едротл«ин", па до укључиво: „II дл к8д8тт». -иилости". VI. Од освећења светих дарова до краја литурђије. Трећи свештеник произносн јектенију: „ Еса скатма пол^Анбкше..." Први узгдашава: „И сподоки нлгк кллдико..." „Акш твое ест ^к цлрстко..." и даље све до свете причести. Па онда, он на царским дверима подиже св. потир при ријечима: „(то стрл^ол^ К0ЖШЛ1Т*,... говори даље: „<гшси Еоже, л^оди тко /л..." „ксегдл нкпгк и присно". Други свештеник говори јектенију: „Про= сти прУил(ше"... с „возгдасом^к" „Ак^у тк1 еси оскдш,енУе нлше...". При овој јектенији сви свештеници савију св. антиминс, а

а ) № № н(офиц. Чнгт. Ц(ј). 48-и 1885. г. и 8 и 41. 1886. г.

2 ) Ћ Истина и : Год. Н1. бр. 2. стр. 81—-82; Служеб. бечко изд. 185 4. вели ово: први говори почетак и спомиње цара, други спомиње епископа, а трећи сав свештенички и монашки чин. —■ Отац Кутеиов учи друкчије: Први спомиње императора и супругу његову, други : наслиједника и сав владалачки дом, трећи: св. синод и архијереја дијецезе. Први свештеник заврши спомињање. Кутспов , међутим, додаје, да је ово питање, све дотле док га не ријеши која виша црквена власт, у рукама најстаријега свештеника, који је при служењу и „нжтоАтмк".