Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 178

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

а израду није било могуће иету подесити. Натпис овога нађеног печата оваки је: Еакедннк ^ Оен псчлт-к /ионастира хрл-ик вуода зоко ,и Докрнчшл нри р(КИ Трекишници нд ЛОГК (т. ј. 1232.) За боље увјерење шаљем од истог почата, слику (отисак) на хартији да се у уредништву „ Бос. Херц. Источника" види израда и величина нађеног печата. У манастиру ДобршКеву 28. Јануара 1894. г Јевстатије Гаћиновић, игуман. * * Пошто нам је 0. игуман Гаћиновић припослао отисак (на харгији и на воску) од нађеног печата; то смо и ми у стању додати још ово: Отисак је печата велики у пречнику скоро 5 сантиметара. Натпис како смо га ми са отиска прочптали, и који је у округ поред ивице печата, овако гласи; •ј" с'н печатк .иондстира: \рдл1к к\'ода зоко.ик : ДокрЈчЈКО. прир-кце Трекиишницд : нд на ДОГЕ: Крст, тачка и двије тачке између ријсчи стоје овако, као што смо означили, само слово Г. у годинама, неможе се добро разумјети или је Г. или Л. илп П. но најприлнчније је да је Г. Ако је Г. онда је у мјесто слова Л. погрешно став.Ђено, али и у једном и у другом случају значило бп да је печат прављен 1232. г. Но ако је то број П., онда би изишло да је прављен 1282. г. Пошто је натпис у округ поред ивице печата, то између свршетка и почетка натписа стоје двије тачке и крст (:•}■) дл се означи одакле натпис почиње и гђе, се свршава. На печату, у унутра у натпису, слика је, која преставља увођеље („Ваведеннје") пречисте дјеве Марије у храм, и то овако: стоје три стуба усирав, којн су горе на свод (кубе) састављени и сведени, те изгледа као двоја врата у храму. С лијеве стране код првог стуба стоји Јоаким, пред њим Ана, а пред Аном пречпста дјева Марија, која на слици преставља дијете од 10—12 година, јер је много мања од Јоакима и Ане,

и она стоји управ пред средњим стубом, а све троје гледају на десну (јужну) страну. С десне стране од посљедњег стуба, као на вратима, дочекује их окренут њима старозавј етни свештеник Захарцје у свештеничком одијелу и пружио руке пречистој дјеви Марији, као хоће да ју прими. На првом стубу лијеве (ејеверне) стране налазе се четири звјездице-, на средњем стубу, изнад г.хаве пречисте дјеве Марије стоји наппсано: -идјПа. На печату је изрезата ријеч „Марија и право, како се чита, те за то на отиску излази обрнуто; на трећем стубу иза главе Захаријеве, стојп ријеч: 3,1 ; удр1л, такође обрнутим писменимм. А изнад свега тога т. ј. изнад цијеле слике повише стубова написана је ријеч: В.ШДИТ, Дакле, ријеч „ваведеније" није у Једном реду са иотиисом печата, него је унутра стављена, као наслов над сликом. И пошто на печату стоји година + ЛСГВ > то би значило да је тај печат прављен 1232 године (?) У „Шематизму Херцеговачко-Захумске Митрополије од године 1990. на страни 36. и 37. при опису мапастира Добрићева, између осталог и за печат, који се у манастиру налази, вели се: „по печату црквеном мора се доћи до тог, да је ова црква и манастирска здања из старијег доба... На печату дрквеном изрезан је натпис словима, каква се виђају у рукописним црквеним књигама. Натпие тај глаеи овако: „Елкеджне" д сне гичдт (Иднастнра \-рд,и к \ода зокши доврнчекд при рие: трекиишнцн\ дспг" — 1283. Овај досадатпњи печат, који је у манастиру као што се види прављен је 1283. године, а нађени печат, као што смо горе навели, прављен је: или 1232, или 1282. године. У првом случају био би старији 51. а у другом само 1 годину. Натпис у овог нађеног печата разликује се у неколико од натписа досадашњег манаетирског печата, како у ријечима, тако и у појединим писменима. Ликови на печату (Јоаким и Ана, преч. дјева Марија и свештеник Захарије) са свпм су лијепо израђени. в. с. п.