Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 222

Б.-.Х ИСТОЧНИК

Св. 6

„Још у почетку VI. вијека валазимо у Босни трагове Хришћанства и спомеиа о епископима: Виталису и Андрији (530 до 532), који бијаху у римским насеобинама. (Види Тошавсћек ор. сд! р. 520 — К1а1с 38)". ,,Сне владике босанске, који припадаху православној цркви, можемо подијелити у три периода. У први долазе познате владике до св. Саве; у други од св. Саве до пада пећске патријаршије под царнградску; а у трећи од пада пећске патријаршије до данас". г I1о историчним изворима зна се, да су Срби почели у већим масама примати Хришћанство под владом цара Ираклије; а под Василијем Македонцем примише сви Христово Јеван^е.ке од грчких свештеника, и веће покрајпне пмађаху своје владике. Од босанских спомињу се ови од српске народности: Први период „По Мавро-Орбину, Лукарису н Фарлатију, бјеху у Босни XII. впјека ове владике: 1. Теодор 1068. године. 2. Владислав 1141. „ 3. Милован 1150. „ 4. 1'адилосш 1171. „ 5. Данил 1191. „ Бијаху ли ових пет архијереја строго правослапни или заражени сектом иатаренском, то крптички нијејош разјашњено ? Од кога се они рукополагаху, и да лн зависише од рашког митрополита ? то спада у историчну расправу. Други период. 1. Христифор. По рукопмсном трончанско-п.вева.љском требншсу, у сппску владнка — еппскопа „дкварскн", стоји Христифор иа првом мјесту. (Гласник срп. уч. друштва XXIX.) Могло би се дакле

претпоставпти, да је Хрнстифор првенац на тој епископпји, постав.љен од св. Саве 1220. године. 2. Јоаникије. Он је други у спнску троичанског требника. 3. Исаија. У истоме требнику спомиње се као жив, али почем послнје Јоаникија иде шнх шест у реду, то се може мислити, да је троичански требник доцније преписан. Исаију, који бјеше при архијепискоиу Јакову, можемо ставити у годнне 1286.—1291. (По госп. И. Руварцу). 4. Јован I. И ако га на овоме реду нема у списку троичанском, спомнње се између 1293.—1307. при архиепископу Евстатију II. (Мои. 8ег1)1са 60). 5. Методије 1322 (М. 564. Л. 54), као и у требнику трончанском. 6. Никола. Бјеше прн крал.у српском Милутину 1329. такође и у требнику. 7. Јован II. На реду је пети у троичанском требнпку; па онда 8. Шииридон. 9. Јован III. 10. Велимир ВладимировиЛ 1463. 11. Јован IV. 12. Пежроиије (у сопоћанском списку). 13. Гаврило 1578. одселпо у АустроУгарску са 70 калуђера из манастира Рмња, и тамо подпгао манастир Марчу14. Аксентије 1589.—1592. а можда ц више година. 15. Теодор 1614. 16. Макарије 1620. 17. Исаија 1622.—1656. Овај је дао направитн у саборној црквн хилендарској, покрај првог игумановог стола, други одма уз њега стб украшен седефом год. 1635. (Види старине хидендарске архим, Дучића 1884). 18. Логгцн 1656.—1668,