Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 226

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

ском животу бпједа и напасти; јер многи неће ц не внају. како треба у животу, да се владају! Хрпстос Спаситељ говорн преко свог најмилијег ученпка — еванђелиста Јована: „и.и"6аи зипшк"6ди .иоа и гоб.нодлан н^"к, тои есгк ■1к >кан .на ; л .нок.ли , на коз.иок.пнт! кУдегг О тцј.иту .ион.и-к, и >1 зту коз.ное ,1 к > его, н гаклвгл е.н8 гЈ.нг". (Јован 14. 21). Дакле, ко се управља по Божијим заповједима, тај љуби Бога, а Бог љуби њега. Црквени учитељ Августин каже: „ Нико, не може бити над законима свемогуАсга Творх^а. Душсс није власна, да не чини тгрема Богу оно, гигао мора да чими; јер она тио чини или кад уиотрсбљава на добро оно, шшо јс од њега додила, или кад оскудјева у ономе, што није на добро уиошрсбила"". (1)е 1Љ. агђ. I. Ш. с. 15). Закон природни налази се у човјечијој савјести. а који човјек има праве савјести, тај познаје, шта је добро, а шта зло. Савјест, то је моћ душе, да сазнаје и разликује добро од зла, и да примјењује то сазнавање и разлпковање л.удским дјелима. Без размишљања ми држимо, да треба благодарпти онима, који нам добро чпне, а да не ваља бити неблагодаран напшм добротворима; ту благодарност не чинпмо за то, што нам је мило, него за то, што је праведно, да се то чини. Морал, доводи до среће н напретка. А, зар је то морал, кад се у народу укорјењују: псрвачи, пијанице, карташи, лидемјери, лажци, крадл.ивци; они, који хуле Бога и светиње, који у народу сију сјеме црне неелоге ? Ако је то морал, онда смо ти ми далеко од морала! У сваком народу имаде моралних и неморалних људи, ла тако п у нас. Па кад п у нашем народу, ниско стоји морал, то је нама позвапима дужност, да у народу дижемо морал. Одговорност је, како на нама свештениппма, тако и на учитељима и родитељима. Свештеници предходећи добријем прпмје рима, да казују и проповиједају Хришћанима морал ; учитељн у школама, да ноучавају српеку младеж у религиозном н моралном погледу; родитељи, да дају дјеци добро домаће васпнтање. Јер кад дјеца немају довољно домаћег васпитања, то их школа не може, тако вал>ано васпитатн и створити од њих узор грађане, без иомоћи роди-

ј тељске. А на пијеску подићи зграду, значило 1 би у лудо трошити своје имање !. .. Свештеник би могао „о моралу" од прилпке овако говорити и народ изводити из мрака на свјетлост: г Сине мој! (гсли шИери моја\) Мати те родила, не да слгцеио и неваљало живиги, него, да будеги од користи људству свему. Буди добар у сваком иогледу, у сваком раду. Хвали Бога на сваком мјесту и Њега иозивај у иомоЛ. Ћ Ко се у Бога узда, гаоме Бог иомажс". Не иомисли сине, да гито год имаш, да је гивоје, не мисли, да си ти гао сам зарадио без иомоКи Божије... Живот наги, у Божијој је власти и без Бога нс може бити ништа. Не иоводи се сине, за злом! Пије све оно лијепо и добро, гито се твојијем очима доиада. Лстина и правда свијеш држе. Ноштен и свјестиан рад унапређује л,уде и народе, Лаж се може до нскле диЛи, али кад било иадне, а истина госчодари на вијекове... Бог те је створио, да ти сине, као разумно створсње вјергујеш у Бога; Њему се молиш; 1Ђега хвалиги и славиш; ТБега, као најбољег Оца и највсИег доброшвора свога љубиш и иошшујеги и по Његову закону, да се погигиено владаги, иа да се тим удостојиш вјечног блажснства у царс.тву небсенои. Клони се сине, сваког гадног иорока, клони се неваљала другитва; не имај у свакога вјере. Логитено мисли и ради. Образ чувај — и све за образ, а образ нгс за шгиа. Не живи, мили сине, само за сс, него ради и за свој народ, који се од тиебе сваком добру нада; који те очекује, к'о озсо о, да га зсогријеш тиилотом свога срца и племените дугие. Сине\ Сине! Не свјетујем те, што тае мрзим., него што ти желим сваку среЛу, шшо се и ја тавоме добру радујем. Кратак јс живот сине, овдје на зсмљи, а смрт добру човјску, није н икакво зло; него с.мрт су врата, кроз која човјек улази у вјечносш. С тога сине, гишо год радиш, иомигиљај, да Кеги за то одговараши вјечном судији Богу. Сјети се, да смрт не чека човјека, кад Ис се иоправити, него она бане из ненада. II тсгико си сваком сине, ко се за времена не иоирави ! Нрими моје очинске ријечи срцу, и оне нек таи буду тиутевођа у животиу. Што си рад учинити, смисли неколико ттута, па тек онда говори, да се не ускајеги. Јер што си рекао, више нс поврагии. П шгио желгаи другом, то најирије вггди, како би тсби доликовало 'нако и чини" и т. д.