Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 235

Високопречасни господине Архимандрите! Мили наш добротворе! Дозволите ми, да Вашу Високопречасност у цме моје као и у име мојнх милих другова поздравим са неколико невиних, из срца потеклих ријечи. Дан 25. марта о. г. т. ј. св. Благовјештеније — храм овог далеко чувеног српског манастира, дубоко је урезан у наша дјечија срца тај дан забиљежен је златним словима; тога дана Његово Виоокопреосвештенство, уважавајући Ваше велике заслуге, извољело Вас је произвести на степен архимандрита. Свако, ко год познаје Ваше драгопјене труде, које чините у корист св. цркве, милог Српетва и св. просвјете, свако се велим обрадовао томе великом одликовању, али ми смо се дични наш добротворе, томе највише зарадовали. А и како не би'? Ви се очински и неуморно бринете за нас, као за своју дјечицу, често нас призивате к себи, поучавате у вјери: „Придпте чада послушајте мене, страху Господ^Бу научу вас"; учнте нас Србима бити; једном ријечју, чините нам све оно, како ћемо, слушајући Ваше мудре савјете, поотати временом честити Срби, ваљани грађани и лобозкпи Хришћани. Ове нам годпне отворпсте и нову школу, којој равне у кршној Херцеговинн нема ч ; добављате нам добре учитеље, који нас ваепитавају; бринете се за иаше школске потребе, мпогог нас сиромашна ученика храните и одијевате. II још безброј добрих дјела, Чиниш нама узор-оче; Творац вшпши, нек те штити, Он ће т' труде наплатити! За све драгоцјене труде, које чините висо конречасни госп. архимандрите, нама и српској шкодн — Ваше ће име блистатц као јасна звијезда предходница у српској историји; а наша млађаиа срце, сјећаће се вас — онамо и — иза гроба. Свевишњи Створитељу! Дижући Ти руке (ученици дижу руке к небу), иодижем Ти скромне молитве е мојом браћом, мојим друговима и молим Ти се: Поживи још много година нашег и школског добротвора, г. Симеона Тодоровића, на днку и понос св. цркве, нпсоле и нас вјечито му захвалних ученика. Живио !!! (трократно). Г. архимандрит био је јако тронут и еузним очима захвали се учптељу, ирепоручујући му дјечицу као драгоцијени аманет родитељски.

Захвалив се и дјечпци, исте — по свакидашњој иавади поучи у св. вјери, препоручујући им, да неуморно уче, јер „једино науком биће од корпсти св. православљу и милом Српству". Говорннка обдари 1 форинтомЈ а учнтељу даде 20 форинти да употреби за дјецу на корисне цијељи. Цјеливајући малише руку г. архимандритову, поклонише се и одоше весело својим кућама, носећи најлзепшу уепомену овогодишњег св. Благовјештенија. На Благовијести за вечером, каздравио је Високопреосвештеном митроиолиту г. Серафиму иисац ових редака. У своме говору истакао је све дијамантне врлине и добра дјела, која чини митроцолит за српску цркву, српски народ, просвјету п друго. Оцртао је живот г. митрополита, дотакнув се и жарке Африке, коју је за свој род морао видјети и у клетој тамници, студеним ланцима окован мољаше се Богу за свој род. Високопреосв. митрополит удостојио је писца красним одговором на здравицу, а потом му је одговорио и тајник г. Стеван Правица, протођакон. Те вечери пало је још неколико похвалних здравица г. митрополиту и новоименованом г. архимандриту. Тако се свршила ова значајна свечаноет, која је урезала дубоку успомену у срца свију присутних тога дана. Сјутра дан по Благовијестима, отпутовао је иепраћен уз брујање звона, Високонреосв, госп. митрополит у Мостар у пратњи свога тајника и одличних гоетију из Моетара. Завршујући ову важну свечаност напоменути ми је, да је господин архимандрит примио многобројне усрдно-еимпатичке честитке из мјеста и са стране. Два окружна предстојника, велеможна г. г. барон Бенко и Фоглар удостојише слављеника почастпти усрдним нисменпм честиткама. Из Дубровника од тамошњих најугледнијих личности стизале су многобројне брзојавне и иисмене честитке. Самих брзојава стекло се до 50, а иисменим честиткама ни броја не бијаше. „Благо оном, ко свом роду елужи, Тог вјечноети св'јетла зрака кружи". Херцеговац пјесннк: Шантић. У ман. Жишомишљи%у , мјесеца априла 1894. Васа М. Ђуковић, учитељ. Храмовека прослава у Рвљеву !894. Сваке године 9. маја наша православна српска црква