Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 277

Поводом тим ја осјећам, да сте вп весели, да сте одушевљени, да сте иуни духовне радости, јер вам се то на лицу свакоме читати може. Ваше весеље љубезна моја браћо, сасвим је оправдано, јер зар да има ко, а да у радости | буде жалостан'?, зар има ко измеку нас да не буде радостан кад помпсли, да мп подижући данас овај свети храм, подижемо са њим и углед себи самима, подижемо са њим овђе један видљиви знак, који ће показивати свакоме странцу и намјерннку да нас има и да и ми овђе живимо. За то је велим заиста радостан овај данашњп дан за свакога православног Србпна не само овога нашега котара и парохије, него и цијелога окружја нашега, јер он ће бити понос и дика свега ерпско-православног народа у овим крајевима наше Крајине љуте. Наша се радост љубезна браћо још удвостручава, кад помислимо, да ће ово овђе бити мјесто на коме ће се славити п величати име Бога евемогу.ћега, којп нам даје сва блага и радости овога свијета, којп нам даје смрт и живот, који нам пружа све и сва, и Кога смо ми сви без разлике вјере и је^ика дјеца о којој Он сву бригу и старање води. Наша се радост удвоетручава кад знадемо, да ће ово овђе бити мјесто на коме ће хиљадама срдаца уздизати своје топле молитве к небу, за здрав и дуг живот нашега љубљено цара п господара земаљског Фрање Јоеифа I. под чијом мудром и нраведном управом миСрби сретне и слободне дане проводимо, и који нас синове поносите Босне п кршне Херцеговине свпјуједнако љуби п потпомаже у нашим религиознпм осјећаима. Наша се радост удвостручава, кад знадемо, да ће ово овђе бити мјесто, гђе ћемо се ми молити мплостпвом Богу за здравље наше и наше родбине, за здравље нашнх духовних етарјешпна: архијереја, мирског и монашеског свештенства, и свију наших пријатеља и суграђана без разлике вјере и нације, — да ћемо се овђе молити Богу за добар род и берићет, за здравље вока и тежака, трговца и занатлије, војника п царских службеника, путнпка п страдалника. Наша се радост удвостручава, кад знадемо, да ће ово овђе бити мјесто мпра и љубави, браства и једнакости; мјесто на коме ћемо слушати ријечн Христа Спаситеља; „ЈБубите друг друга, л^убите један другога". И када све то знадемо мој мили народе, ко онда има између нас, а да се на данашњи дан не би радовао!

Него на нама остаје сада. да се покажемо : да ли ће ово наше свето дјело напредовнти онако, како се нећемо застидити најприје сами себе и предпостављених власти нашијех, које ће нам у том погледу увјерен сам свагда на руку ићи, како се нећено застидити ни својијех суграђана, који су нам, као што смо освједочени, пријатељи п браћа, те који у свима приликама дијеле с' нама срећу и несрећу. Ја се надам и увјерен сам, да ћете ви, мој мили народе, знати и умјести сачувати част и понос вјере и цркве своје, па да ћете сви онако слошки и одушевљено. без да вас на то когод потиче јал' примора^а, показати свакоме, да сте људи, да сте Хришћанп, да сте Срби на дјелу виши него на језику. У том увјерењу ја вас сада срдачно поздрављам желећи, да нам буде сретан и благодетан почетак овој цркви нашој, овој кућибожијој овом расаднику вјере и морала, побожности и скромноети, снисходљивостп и послушности и зачетнику свега онога, што је човјечантсву најиужније п најкорисније. А сад, мој милп народе, уздигнимо наше мисли и топле молитве к небу, те се помолимо Господу Богу, којп ничије молнтве од себе не одбија, да би нас окрпјепио и потпомагао у овоме нашем, истина бог тешком, ал' светом нодузећу, да би нам дао елоге и љубави, мира и околности, заузећа, и одважности, прегнућа и пожертвоваоости. да би ми ово наше дјело, — ову цркву нашу са свакијем иетијем задовољством и весељем довршпли,. као што је ево данае и почињемо. Послнје ових ријечи говорпнк се је окренуо вел. окружном престојнигсу Бојводићу, те му је рекао слиједеће: ..Бел г. окружни престојннче! Између мпогих' племенитих и хуманитарннх дијела, пзмеђу многих доброчинстава, које наша Впсока Земаљска Влада здана на дан чини народу нашем у Босни и Херцеговини, ннје она ево заборавила нп нас православнпх Срба овђе у граду Бпхаћу, него нам је даровала, односно откуппла ово красно и лијепо мјесто (3500 фор.) да на њему своју богомољу подпгнемо. Ннје ово прво доброчинство наше добре Внс, Зем. Владе, није ово прво дјело њезине високе мнлости и старања за народ овај. Ја нијесам кадар побројнти, кодико ли има велељенних цркава иравославних и католичких, колико ли има богомоља мухамеданскијех, које је Вис. Зем. Влада дије-