Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7

Е.-Х. ИСТОЧПИК

Стр. 247

Ако су брачнпцп из разних епархија ваља им и у овом случају разрјешење од обадва еиискоиа дпјецезана исходнти. 7. Извршене огласе мора парох у горе споменуту. за то одређену књижицу увести, вазначивгаи дан, мјесец и годпну, кад је који од њпх извршен. 8. Ако се три пут оглашени брак за два мјесеца рачунајући од дана, кад је задњи ослас извршен, не склопи, мора се трократни оглас по други пут нзвршити. XXX 0 брачним сметњама, и у опће о околностима, које могу утјецати на ваљаност и дозвољеност брака и на начин \ његова склапања. \ ■ , 1. Тјелесна неспособност брачника за вршење брачних дужности у тјелесном погле,цу : венеричне, све пвиљепчиве болести и падавица, или тако звана велика болест. Особе, о којпма је јавно поинато шш судбено доказано, да се у овом стању налазе, не могу ваљано склопптп брака, докле год то стање траје. Желе лп оне ипак у брак ступити, тврдећп, да је то стање ирестало, мора се парох у сваком таком случају на свог епископа дпјецезана обратити, и од тога даАе упуство тражити, како ће и преко којнх власти прибавити себи увјерење, да је то стање заиста престало. Алп п код онIIх особа, о којима није јавно •иознато, нити судоено доказано , да се у том стању налазе, али је парох другим неким, »рло вјероватним начином дознао, да се у том стању налазе, потребна је веИа оирезносш при склапању брака; с тога вања свештенпк скакп тагси случај свом еппскопу дијецезану иовјерљиво да пријави, и од њега даље упуство затражи. У овом иоЈпл .едњем случају ваља свештеници да знају, да се овакове ствари морају у шајности држаши, јер разнашањем оваких г.ласона, могу лако у с државнпм казвеним законом у сукоб доћи. 2. Слијепи, глухи И глухонијеми нпјесу неспособни за склапање брака, али је и код њих прп склапању брака потребна ве ^ а опрезносш ; с тога се мора сваки таки случај епископу дијецезану прпјавитп, п од њега даље упуство затражити. 3. Младост. старост и превелика разлика у годинаш међу брачницима. Мушкарци , који нпјесу навршилп 18, а женске које нпјесу навршнле 16 год. не могу ступити у брак. Особе, које су навршпле <50 годпну не смију се без дозволе епископа дијецезана вјенчати, а тако исто нн оне, међу којима је иревелика разлика у годинама. 4. Утна бодест т. ј. лудост и бјеснило, трајна уг«на слабост т. ј. сулудост и распику^ство. Умоболнпма, слабоумпима илн сулудама и распикућама могу се сматрати само оне особе, којс је њихов надлежни државни суд за шакове тгрогласио. Особе, које су судбено проглашене за такове, не могу без дозволе надлежног државпог суда у брак ступити. Код особа, које нијесу судбено ироглашене таковима (јер се н. пр. суд није имао још прилике о том изјавпти) али се о њи.на јавно знаде, да су такове, потребна је веИа