Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 303

шаху у мјесто правог Бога. То су наши стари чшшлн; јер није био нико тада, који би им могао растумачи свету вјеру православну, да би је и они завољели. Ј-здино Грци били су им на руди. И нашн стари прпмили су од Грка Хрнстову вјеру. Али пошто им се тада свршавала св. служба на грчком језику, те наши стари не разумјевајући у тој вјери ништа, често су прелазили у своју стару вјеру, у многобоштво . . . Но, кад словенска браћа Ћири.го и Методије преведоше св. Ппсмо на словенски језик, и наши старп разумјевајући ријечи Божије, похитали суг гомилама — старци и младићи, људи, женс н дјеца, те су се крштавали у води, — у име Оца, Сина и ев. Духа. Свака породпца, у који се дан крстила, нзабрала је онај дан, те славп. И, ето — како су у нас Срба, постале крсне славе. И, гдје год има и једнога Србина, ту пма н крсна слава,. . Крсне славе славимо, само ми Срби и више нико, а тиме се одликујемо од другијех народа. А, кб-год слави крсну славу, он је Србин — српскога поријекла. Србпн је славио крсну славу, кроз пет стотина година тешкога робовања. У муци и чемеру, скупљала се Србадија, код појединих иородица, за вријеме крснијех слава; п тоимје онда била, — послије цркве — једина радост п весеље. Свештенпк је долазио и ирељевао кољиво ; благословио крсну славу, а Србадија је настављала крсну славу — то једино своје пировање, у добу ономе, кад је Србнн често омркнуо, а не освануо ! На крсним славама, не само, што се Србин ироводио тјелесно -- једућн п пијући, него се он напајао духовно. Родољубиве пјесме, са струна јавор гусала, слушајући Србадија на крсним славама, од гуслара —- расла су срца за осветом. • Пјесмеи гусле етвориле су Србпна јунаком, да је за крст часни и слободу г , летио — у ватру и воду. Ништа га ннје задржавало! Србин је уз здравнце помиљао Бога, свету Тројицу, крст часни; помињао славне цркве и манастире; помињао биједне и невољне, мученике и паћенике. На крсној слави, Србадија се разговара, о многом које-чему. Састајући се, лакше су сноспли муке ц биједе. То им је једини час био, кад су могли мало заборавити оие јаде, какве многи народи нијесу трпили.

Разговарао је брат брата, пријатељ пријатеља; а пјевајући пјесме прошлости, пред очима им јс излазпла слика негдашње славе и величнне — за вријеме: жуггана, краљева и царева. Србпн се поносио и дичио, својом крсном славом ! П1то је најбоље имао, и што је могао, то је прибављао, да угости своју браћу. Не, да је ко на то приморавао Србина, него једино, Србпн је то чинио, из своје гостољубивости. Све је за образ давао, а образ. ни за што . . . Боже учувај, да би Србин зажалио, што ће му се изјести н попити ! Не. Он се баш томе радовао, кад су му узовнице веселе п задовољне, кад су му јели и пили . . . Такве су браћо онда прилике н околности биле. И, што је онда могло бити добро, то сад може бити хрђаво; што је онда могло бпти од користи, може бити сада од штете. Та, Србин се онда толико трошио, не што је то могао и имао, него да бар и у чему разговори себе и своју браћу, у оном тешком времену, гдје је људска глава била јевтинија, него кокошнја. Данас Србине ! Кад се више не бојиш и кад не гледаш, кад ће ти глава пасти с рамена као с пијевца, на цјепалу; треба мало смишљеније, да славимо крсне славе. Смишљеније велпм, јер није никаква корист од просипања н многог трошења, гдје се може с коришћу и мање потрошити. Нијесмо мп — Бог зна, какве спахије п посједнпци. Мало их је међу нама, да му се може рећп: ,, /'.«>, тај је богаташ! Не зна му се, гита има ! ? Мислите ли браћо драга, да се крсне славе, само тиме славе, кад се на славама, прекомјерно једе п пије? — Не браћо мила! На дан крсне славе, запалимо свијећу и донесимо у цркву кољиво, у спомен нашег патрона — светптеља. Тај дан помозимо невољној браћи својој, који номоћ моле; на тај дан, сјетимо се, да су нам стари прнмиди тајну св. крштења, без кога се не може спасти нпко; — на истој слави помешшо своје умрле : очеве, мајке, браћу, сестре и прпјатеље . . . Тако дакле, ако будемо славили крсне славе, доказаћемо, да нешта разумијемо, доказаћемо, да умијемо све на добро употријебити. У нашем народу има и таквијех прилика, да ће сиромах прославпви крсну славу, не мање