Bosansko-Hercegovački Istočnik

р

СВЕСМ VIII.

Сарајево, Август 1894.

ГОД. VIII.

Власник: АЕ1. Конси

сторја.

Урвд

ш: Б. С. Поповиђ , првтојереј.

ЗА ЧИМ ТРЕБА У ВАСПИТАЊУ ДА НАМ ЈЕ највише СТАЛО ?*)

Васпитање повлачп с:ној траг још од најстаријих времепа. Св. Писмо нам каже, да је прве .л>уде васпитавао сам Бог, а касније прпмише људи тај начнн од Бога, да и оин своју дјвцу васпитавају. Како жнвот првпјех људи бијашеједноставан, прост, тако им бијаше просго и васпптање. Васпитавали су свој подмладак по разуму и искуству, што су га стјецали у приликама њихова живота. И даље, са умножавањем рода људскога на земљи и свестранијим његовпм напретком. настајали су и захтјеви већи, како у миогоме пему, тако и у васпитиом погледу. Увнђавнп п мудри људи почеше ј да кроз пословице и друге мудре изреке ј крче пута у народу својим васпнтнпм | назорима, почеше да пишу васпитне књпге |

и расправе, и да екупљају младеж, да Је учећи васиптавају. У новије вријеме имадемо, хвала Богу, доста систематскп написаннх педагошких дјела, која разлажу и упуНују иас, како ћемо у васпитању најлакше и најсигур* ннје да постигнемо дотичпу васиитну цијељ. Велим .. ђотичпу ", јер се „божји" прпнцнп васпнтања извргао у многоме у људској мудростп, да у томе на жалост п међу самнм педагозима влада несагласпост; и по рпјечпма Салцмановпм једва пх је иаћи двојицу, којн бп били једнаких васпнтипх начела. Често нута се права п свима људпма заједннчка васпитиа цијељ мнмоилази у толикој мјери, да т многп људп — као што вели Милде н нијесу људп, јер су образовани у друге

БОСАНСКО

Мјесечни духовни часопие за црквенопросвјетне потребе српско-православног свештенства.

ГТРЕЕГ

*) Из „Извјештаја српско-православног богословског завода у Рељеву за 1892./93. годину.

Уред.