Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 310

Б.-.Х ИСТОЧНИК

Св. 8

У ггонедјељак 18. јула држала је требињска општина сједницу под предеједништвом митрополита Серафима. Измећу осталог вриједно је споменути, да је владика упутио требињску општииу, на који начин да ради, па да се што прије доврши нова требињска црква. За то је препоручио, да се одмах изабере одбор, који ће жпво радити за довршење цркве. Предлог је примљен и у одбор су ушли три хваљена Србина*и требињски парох. И ако Бог да до годину — двије биће освјештана, та ријетка зграда у Сриству, којој по велачини и љепоти у далеку неће бити равне. Сама црква већ је под кровом. Треба довршити звоник и унутрашњост. Ко год дође у Требиње п види нову цркву одаће достојпу пошту свима, који се труднше, да је подигпу. Усрдно ће свак захвалити и митрополиту Серафиму, по чијој је препоруцв Висока влада до данас 16 хиљада фор, подарила за градњу нове цркве у Требињу. Требиње је старо историјско мјесто; то вам је стара Травунија, гдје су се свагда соколови рађали. Ту је рођен и наш мнтрополит Серафим. У Травунији бијаше некад славних ма_ настира и цркава, богатијех златом, сребром и осталим драгоцјеностима, а то свједоче рушевине и остатци, што се на сваком мјесту виђају. И зар је чудо, да потомци тако славна времена, не заборавише таку прошлост, већ прегоше свим силама да подигну величанствен храм, достојан славне прошлости и тог народа, који ће показати. да п данашњп нараштаји љубише православну вјеру. У понедјељак вече пошао је митрополит у манастир Дужи, испраћен од народа најсрдачније, а од цркве брујањем звона. У манастиру Дужима опет се окупио око ! владике Серафима народ и свештенство, да га впди и у руку пољуби, а он је свакога примао својом љубазношћу и благосиљао срдачно. Као ђак од осам годпна дошао је Серафим у Дужи. У овом манастиру постао је јеромонахом 1848. год., и био је ту све до 1854. По том са данашњпм архимандритом Никифором Дучићем, оде Серафим у Биоград по преноруци митрополита Нико.тајевића, који }е тада био парох у Дубровннку. Бпограду су свршилп богословију, а у једно били придворни капелани код митрополита Петра Јовановића. Сад је лахко представити, како је био одушевљен митрополит Серафим,

кад је доптао у Дужи и како су били радосни Требињци и околни ПТумњаци, који се сјећају доба, кад је био Серафим у манастиру Дужима; те су многи плакали видећи га данас онако бијела. На Илин-дан служио је митрополит у манастиру службу и потписаног рукоположио у чин свештеника, а присутни народ поучио. По свршетку службе народ се окупио око владике пред манастиром, гдје је управа манастирска гго старом обичају задовољила народ чашћу и дочеком. Управа манастирска имала је срећу угостити и причекати ријетког госта Серафима. Хвала оцу Гераеиму Јовановићу, оном благом и пуном доброте игуману! Манастир овај и митрополита посјетио је и Симеун Тодоровић, архимандрит из Жптомишљита — оног манастира, кога је уредио и украсио наш старац Серафпм, чнји се ред школа и библиотека далеко чују. Из манастира Дужи пошао јс Високопреосвештени Серафим у Загору, да освети цркву 24. јула, у пратњи игумана Јовановића и неколико свештеннка. Стан му је био одређен у касарни на Беговића кули. Црква св. Петке у Загори бијаше порушена; не памти нп ко кад. На путу је из Требиња у ЈБубиње. Кров на цркви био је пао, а свод на неколика мјеста проваљен. Веле, да су Турци у њој ватру ложили, те провалили свод, да дпм пролази, па и коње су у њој везали. Лијепо је што је народ обновпо ову старину, још само да ју је и прошприо, јер је тако мала, да ни 30 људи у њу не може стати. Па још нема ни прозора, већ са стране по Једна пушкарница. Мјесто, што парохија, у којој је ова црква, има још двије црквице, боље би било да има само једна, али већа и пристојна и са потреоним стварима снабдјевена, а овако и ова обновљена унутра је празна. Нема икона, саеуда, одежди, звона, нема ничега. Подизање овако малих цркава чисто је прешло у болест народу у требињском котару. Готово свако село хтјело би да има своју цркву. Има парохија које имају 4- 5 цркава, али све малих и са свим сиромашннх, тако да свештеник из једне у другу мора носити све, пгго му треба, да сврши службу. Требало би се више тога проћи. Освећење цркге св. Иетковице у Загори извршено је 24. јула. На освећење се сабрало пз сколице доета народа. Из Требиња је бнло 50— 1 : 0 коњаника. Заступана је била општина, а дошла