Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 289

зњшешоА т ижпх 01 Псалом

Ум наш не л1оже ништа разумјети, што се шему не преставља у форми (облику) униберсаднога (општега) и вјечитога. — Алн како, када ми у нашој маштп имадемо само једну, озиачену, посебну, материјадну слнку, од једанпут она постаје у иашем уму општом, вјечном? — Очима гледамо онога човјека, ону живину, ону биљку, — а наш ум у њпма види људе, живине, биљке у отате. — На који се начпн наш дух, када гледамо поједине, одјелите створове и ствари, оиолико узвпсује, да размишља о њиховој врсти (крес1еб) п природи, и ако иам чула о нстима ништа не казују ? Ово знаменито п тешко пнтаље: како душа наша прима пршгативне (најпрве) идеје, занимало је мозгове велигшјех л>уди од платонова п арпстотељева до данашњега времена. Изучавањем и расправљањем тога високог проблема дошли су разни филозофи до закључака, који су били иротшшп разуму, а штетни свему роду људскому. Идејом овдје не назнвљемо оне закључке, т. ј. нзводе некога суда нз другијех судова (гамопјсјијо, нове пдеје), већ идејом овдје разумјевамо оие примитивне појмове, најпрве основе, којнма мислнмо и што састављају дијелове умннјех нзвода. До данас постоје нет разннјех учен 3 а о пзвору нашнјех идеја, а ми ћемо се зауставити само на трима, па говорпти само о пђеалстима, реалистима и о онпјем ско&астицима који су најбоље и најправпднпје на пптање одговорили.

/ћТТж ЛИЦ(1 ТЕ06ГК) ГДИ! 4. ст. 7. И (откори Богт> ЧМОК^К,!, ПО оирнзУ Ежш [откорн его. (Бит. 1, 27). I. Слиједбеницн прве теорпје, назваип још картезијанима тврде, да је прпмитпвне ндеје сам Бог усадно у човјека п да су оне с њнме урођене, те их н ;;ову „урођенпма" (1с1еае пша1;ае). Ове идеје бнлс су у човјеку прије познања свпјета, а у 1м)гу су вјечпте и из онијех идеја Б ■ јс створно свијет. — У суштини картези .п су примили ово учење од Платопа, а науку своју потврђују слиједећим мјестима из св. Писма: 1) ск '1а"к, нже просвФцштт^. всдкдго челов^кка грлдКфЈГо в г к <шрт* (Јов. еванг. гл. I, ст. 9); 2) д'кло законное наинслно в г к сердцл^ свои^т*. (посл. Рнмљ. гл. 2, ст. 15); п о) елицк! ко кезздконнад согр^кшиша, ке» зздконед и погики^гк- |Љк1., ст. 12). Братшоцц „уро^енијех идеја" дошли су до онаковога вјеровања, јер су оиазилп, да човјек већ иладе у себи помпсли, без да нх је од кога примио, те нпјссу знали оно дубоко пнтање друкчије разјасипти. Из идеализма МакПммпсће 1 ) је илпео илумиипзам, по којему ми видимо пспосредпо у Богу идеје. Филозофи картезпјеве школе дошли су послпје до негацнје материјалпог сг.ијета (Васоп, БеЉтЦ Каи!,, Б!с11 (;е, Н с<јо 1, Согјке, 8сћШег е1с.). II. 1'валисти , сенсуалисти, мат^рпјалисти или -Локијапп 2 ), ослањајућп се па Ј ) Ма1е1згаисће, фрапц. филозоф живпо је од 6./8. 1038. — 13/Х 1715.— Знаменито његово дјсло: „У181011 еп сИеп". а ) Глсће (Јоћн) енгл. филозоф рођен 29./8. 1632., умро 28.; 10. 1704., учио је, да су лдоје непосредни ресултат сенсација. По 1Бему да!:ле : материја мисли.