Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 360

В.-Х. источнмк

Св. 9

као да и она сама тугу проводи а послије земља се осмјехиваше, као да неку радост показује што опет прима к себи од ње создано. Спровод је текао у потпуном реду при кому је учествовало свештенство са многобројним народом не само из парохије буковачке него из парохије петровачке. У цркви колунићкој тијело покојниково опојано је од дотичног надзиратеља К. Новаковића н помоћника му Н. Новаковића, са још 6 свештсника протопрезвитерата овога, а на име: Н. Иваковића из Бастаса, Ђ. Зорића из Пркоса, Д. 'Буркуса из Вођениде, А. Бањиа из Г.Врточа, М. Кецмана и Давида Прошића оба из Смољана. Пошто народ није могао у цркву стати, кога је више од 3 части на пољу било. то је на гробу а не у цркви надзиратељ држао надгробно слово 1 ). По овоме мртви остатци покојникови сахрањени су у гроб покојног оца му свештеника Јевтимије, који је још у 184У. г. у вјечност се преселио. Покојнп свештеник Глигорије Новаковић. родио се је у Колунићу 25. јануара 1833. год. а рукоположен је за свештеника од блаженопочившег митрополита Игњатија 1864, г. у Сарајеву. Осим прошлог устанка, кроз које је вријеме бпо у Далмацији а неколико и у Лици, све вријеме свога службовања свештеничког провео је на парохији петровачкој са покојним му стрицом протопрезвитером Василијем. Велецијењеним ријешењем високопречасне српско -православне АЕ. М. конзисторије у Сарајеву од 25. јануара 1891. бр. 180 буде одређен напарохију буковачку, коју је све до смрти служпо. Да је својој свештено-пастирској дужности тачно одговарао и тим, а и својим добрим пона*) Види надгробно слово у овом листу на страни 344. Уредништво.

шањем љубав парохијана, као и свештенства овдашњег задобио, види се и отуда што је мно жина народа и 8 свештеника на спровод му дошло да му мртве остатке До вјечне куће допрате и пошљедње збогом речс. Иза покојника остала је јединица. му кћи већ удомљена. Овом приликом не могу пропустити а да не изнесем врлину свештенства протопрезвитерата петровачког, која се састоји у љубави и слози међусобној, којом управо (што и треба) предњаче својој словесној пастви, а то се види и отуда, што су сви, којима су околности допустиле и који су позиве благовромено добилп, дошли да пошљедњу пошту одаду своме у Христу брату. ЈБубав свештенства према нокојном свештенику Глигорију Новаковићу очнтује се и са тим што ни један не хтједе награде за труд, па и ако им је понуђена била — примити, за које им с рдач но захв аљу ј е м. Истровац , у августу 1894. К. Новаковић.

Димитрије ДукиК парох добрљински, у костајничком протопрезвитерату рођен је у селу Ми.Ћевпћима (кот. Вос. Градишки) 23. априла 1834. г. Рукоположен је за ђакона и свештеника 28. и 2У. септембра 1874. у Бањојлуци од митропоипта Паисије. Умро 10. августа 1894. у Бос. Костајници код своје куће. Администрација на упражњеној паЈОХији повјерена је протопрезвитеру Јовану Зечевићу и пољавнпчком пароху Ђорђу Лазаревићу.

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА.

Високопреч. госп. П. Петран. Плавно. Ми нијесмо пријатсл.и у опште ни какве нолемике, а најман.е оваке природе, те с тога Вашу изјаву, која би изазвала препирку, нијесмо могли ни штампати. Са изразима дописниковим, које Ви подвргавате својој критици, не само да се не слажемо, него шта више и осуђујемо, ако су злонамјерно написани, и ако се тим хтјела бацити ма на кога не заслужена сјенка. Толнко у одговор Вашега умирења ради. Јером. Симеону. Примили смо — уврстикемо.

Сим. Аран. Земун. Када ред дође уврстићемо што сте послали. Према обећању пошаљите и пгго оригинално. Лист ће вам се слати. Поп Милош Волимировић Ваше, преко М. Стајића послато, прегледаћемо, и ако се могло буде уврстићемо. Мождаћемо према околностима моратп по нешто и измјенити. Св. ЋоровиЂ, Мостар. Нрви и поптљедњи број „Б.-Х. Источника" од 1893. године, на адресу, коју сте нам доставили, послали смо. Наилате за то не тражимо.

ОПОМЕНА. Умољавају се сви претплатници овога листа нека изволе што скорије послати претплату овогодишњу. На по се позивају се и они изван Босне и Херцеговине да пошаљу дужну овогодишњу претплату. Тако исто позивају се и неки протопрезвитери и надзиратељи да од подручног свештенства покупе претплату и што прије пошаљу овамо, јер у противном бићемо принуђени истакнути имена њихова као немарних свештеника, који ускраћују материјалну помоћ овом духовном листу. Власништво и уредништво „Б.-Х. Источника".

Прва српска штампарија Рисге Ј. Савића у Сарајеву.