Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧШГК

Стр. 371

двојица стајади међу народом, који кад чу иобожне ијесме из уста попа Ђорђа, сви почеше у њега гледати. Свак зинуо од чуда, питајући шапатом један другог: „ За Бога, од куда је опаки добар свешшеник? Јоги чули нијесмо да ко, онако слатко ијева . . Бог га џоживио\\ и Како ли се и народ радује, кад има — у чему било угледне своје духовнике и старјешине . . С њима се дичи и поноси. Они им за примјер служе. И, који народ има примјернијех људи, благоњему! Срећа му цвати, а над њиме почива Божпји благослов! . . Знам, да ће занимати драге чптаоце и ово, што ми је поп Никола причао, чему је он очевидац био. — „Поп ЂорЈје вазда је викао: „ Тешко нама, док нам је Грк. владика!!" Због његове угледностп, понашања и науке, владпка Аксентије омрзо је био на њега (а, у томе су се — оног доба и одликоваде оне владике Грци и Бугари, што нам их је слала цариградска патријаршија, Част осталим грчким владикама; али неки, који су били за свештенство прави деспоти и угњетачи, дао и нијесу Грци; и-равије би им се могло реЛи, да су Негрци )! Једном га је владика Аксентије свезао у букагије с коњима. Овај Аксентије када бн купио мирпју (владичарнну), написао би пусулу свештеницима: „ У тај и тај саш, донеса ми иаре Ко му не бп донио на вријеме, па кад би дошао преда њ, он се не би на дотичиога за три сата окренуо, нити би га погледао; а који би му од свештеника на вријеме донио, на њега ннје нико могао ништа рећи, нити се на њега потужити; јер га је владика бранио.. Обичај је имао, па је за мирију слао кавазе , да наплаћују од народа. Који домаћин не би имао новаца, он је наређивао. те су му узимали; влачеге, суде,

сјекире и гита било, само нек се мирија наилати! . . Неколицину Фочана, који нијесу платили мирије, довелп једном кавази у авлију пред Аксентија; један вз средине викне: „Аман, шта се ово ради?!" Тада је он с прозора викнуо; „Плати, плати, па ид' никогот да с не бојиш!" Па, онда — нека није чудо, што је он. вз сиромашне Херцеговине однио 12.000 дуката , осим другијех новаца .... Поп Ђорђе био ]е таке нарави, кад би га сјекао рекао би право, а владикама било је то неправо. Кад би био у затвору, ноћи би га кријући пуштала нека баба Аидесила , која је спремала јело код Аксентија. П1то се тицало вјеичања и узимања сроства, Аксентије се није на то обазирао. Ако би га ко запитао, он бн одговорио: ., Ето вам иои, он Ле да вам кажет\ Снаха попа Ђорђа од брата, ирииовиједа, како су иоиа Ђорђа злостављала и мучили, осим, Аксентија и друге владике, а особито Григорије. Сваки човјек пма поред пријатеља и душмаиа. Тако и попа Ђорђа некп обиједе Грпгорију, који му забрани, да за шест мјесеци не смије ући у цркву. С коњнма би га затворио, 1>е је поп Ђорђе уз коња владичина клечао, на камењу с Требником у рукама, а све је зборио: „Слава Теби Боже наш\ Слава Тсби Вигињи Боже\ и Коњ га је репом по вијенцу и челу ударао. Сузе су му нз очију падале на књигу к'о киша . . Кад би му снаха дошла кријући, да га разговори, он јој је одговарао :