Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Х.-В. ИСТОЧНИК

Стр. 38б

садржи у себи неку обвезу за њихове потомке да , држе и штују част рода личним заслугама и храбростима. А ако потомци не само не показују заслуга и храбростп, него још каљају себе недостојним поступцима, то о њима обпчно говоре, > да они срамоае род и постају недостојни знатнога родног имена, које на себи носе; често шта впше рођени отац не прнзнаје свога сина, који гадним животом и срамним дјелима понижава част свога рода, срамоти добро пме евојих родитеља и предака. Неће ни нас признати и одрећи ће се и од нас и не ће нас примити у свој вјечни кров небесни покровитељ наш, ако ми својпм нечистим и незаконитпм животом окаљамо њсгово свето име, прослављено Господем на земљи и на небесима; тешко нама, ако нас на небесима не познаду под именом хригпћанским, које смо добили послије рођења!.. Давајући нам име којега избраника ЈЈожијега, Црква жели на име, да ми, имајући у виду прпмјер и углед светитеља истога имена с нашим, научимо се и о затсовијестима Божијим живити м, сачувавти печат ■неповрпје/јен^ да добијемо блаженство изабраних

, у царству Хуисшовом (Молитва). _Теби је дато име светптеља. као да тако говори св. Црква свакоме од нас, за то, да се сјетиш, да си и сам дужан постати светпм. Па живи тако, како је живио | прије тебе носећи твоје име светац Божији, прославивши га својпм врлинама, јасно доказавши могућност испуњења зааевијести јеванђелских ; живи н ти слично светитељу истога имена с тсбом, да постанеш удеоничарем његове блажене среће". При пмепима својпма дакле, ми смо дужни, сугласно настављењу светог Златоуста. представљати у уму свом сама лица светих, изучаватп пажљиво живот њихов — ту ризницу спаеоносннх за душу настављеља, да га пмамо непрестапо пред собом, као огледало, да, угледајући се на њега, удесимо по њему свој сопствени живот, да усадимо у срца своја Богу мила својства светитеља, да се зближимо и сродимо с њим духом п срцем својим, да се јавимо достојнима бити негда заједно с њим и у рајским насељпма. У Митровици , 27. јула 1894. Глигорије А Николић, свштсник.

ЈОШ ЈЕДНА ПОТРЕБА.

У VIII. свесци „Источннка" од ове године чптамо „Позив на претплату" на дјело: „ Практично руководство ари свршавањјј свбштепичких дужности у Требник Ј". Као што тамо стоји оно ће дјело бити врло оиширно И В9ЛИКО, И због тога ПОД1Јјељено је у свеске, а ппше га Светоза]) Ррубач (Златоје), православнн српскп свештеннк нз Горњнх Средпца. На ирву свеску гтошљедњн је рок претплате Митров - дан ове године, и штампаће се само толпко комада, колнко буде претплатннка. Погато ово дјело није још нз штампе изашло, то о њему се за сад не може нншта нн рећн; алн познавајући име пишчево да од дуже времена у „Источнику" и „Српском Сиону" ва.љано ријешава питања нз пастирске праксе, онда се потпуно

надамо, да ће и оно бити ваљано н да ће довољпо подмирнти практнчие потребе нашега свештенства. Одавна се осјећала потреба оваке књиге код нашега свештенства н за то мнслимо да ће ју свакн свештеник }>адо причекати. Потреба је ова више пута доказнвана и јавно, те нама овдје остаје само пожел.етп, да ову књигу сваки свегнтеннк има у рукама н да се по њој управ.на прп чннодјејствовањима, како би међу нама пзчезле оне многе и у доста случајева велике разлике, које су до сада биле у вршењу разних обреда. И збнља ни један свештеншс не треба да буде без ове књиге; јер знамо, де се у богословијама не може све нзучитн, што ће у овој књизн бити а не може се ни у другкм књигама све да нађе; па и оно, што се гдје нађе већином