Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 386

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

је непотпуно и разбацано. Има у народу шрека: „колико села толико хадета", која се врло згодио може примијеннти и на спољашњу страну вршења наших свештеничких дужности. Ово је народу хрђаво у очн падало. Отуда је и постало у њему да је бољи један свештеннк него другн, или да помаже молитва једнога више него другога, што не би смјело бити. За то и похитајмо да се претплатимо сваки на горњу књигу тим прпје, што у позиву стоји да ће се штампати толико књига, колико буде претплатника. Похитајмо свакн с претплатом и за то, да писцу помогнемо, а своју пријеку потребу да нодмиримо. — Најбо.ве би било да се протопрезвитери код подручног свештенства заузму и покупе предплату. Тако би сваки свсштеник књигу имао, а најлакше бн се тако могла н набавити. Ово они требало би да учине још и за то, што би њихова дужиост највише била. да настоје, да сваки свештеннк правплно и једнако врши обреде по књизи. И наши Архијереји требали би да ову књигу материјално потпомогу, као што ће ју можда српско-православни Архијереји у Монархији и потиомоћи. На овом мјесту опомињем се једног чланка под насловом: „Наше мане и један иредлог" (I. н II. св. „Источннка" за 1891. год.) од мога друга и нријатеља II С. Поповића, протојереја. Он у том чланку износи цјелокупну практнчну иотребу нашега свештенсгва н днјелећи је на трн дијела предлаже како да се помогнемо ; т. ј. хоће да се напише књига у трп дијела, у којој би се описала н разложила спољашња страна свештеничких с-лужбених радња у црквн и ван цркве. Из тог чланка вадпм овђе ово: „У ту књигу на првом мјесту дошле би ц изложиле бн се тајне н обреди право-

славне цркве, И то би се опншрно разложило и са практичне стране оппсало, како треба правилно да се врши н обавља. Овај обредословни дио ове књиге разликовао би се од обредословља (литургике) тиме, што се ту не би обраћала пажња само на тумачење, него нарочито на практично вршење обреда, и на све правилне начине и форме при томе вршењу. „У други дио те књиге треба да дођу (макар и у кратко-главни садржај јсве досадање наредбе високе зем. владе. које се односе на цркву, шкоду и свештенство; даље све до садање окружнице свију Босанско-Херцеговачких Митроиолита и све, што се на цркву и свештенство одноеи и чега има да се свештенство придржава. Ако има и каквих султанских фермана нашој цркви и они треба да овђе дођу. „У трећи дио ове књиге треба да уђе свегашшичко писмоводство, т. ј. упуства и формуле како треба да свештенпци воде своје канцеларнје при парохијалним (уреднма) званнјама, како да нзмирују зава^еие брачнике; како да састављају запнсннке брачних парнпца п друге записнике; како да воде све црквепе матице и парохијалие књиге, као и отправљање службеинх пнсама и. т. д. „Тако исто упуства како се воде протопрезвитерске канцеларпје прн протопрезвнтерекнм уредима, у колико је то разлика од парохијалиих уреда. „Овђе се само излаже нужда и иотреба, а писац стручњак знаће како треба н у каквој ће системи све то поређати." Као што се внди преч. г. В. С. Поповић предлагао је, да се папнше једна „рична свештеничка књига која бп бнла пдпјл.ена на трп днјела и у којој би бнле с практпчне стране опиеане спољашње форме цјелокупне службене снештеннчке радње.