Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 418 нампјењен; због тога и самоме Богу смо дужни старати се да своју дјецу ирипремимо за достојие нашљеднике свијета. Научимо нанту дјецу да познају Онога, Који их је дао и да се умједну одужити отаџбини оно, гаго јој дугују. Чувајмо нашу дјецу од погрјешака и научпмо их да се знају и сами од њнх сачувати; јер је много ствари на свијету да/грују човјечије срце; а ово опет све што је њежније, то се лакше отрује. Пакдени дух противећи се Божијој во.љи угасио је искру вјере у невином Евнном срцу, те ова и свог мужа на гријех наведе. Нечастиви дух п дапас облијеће душу човјекову и вуче ;е па гријех. Малу дјецу треба одма из почетка да припремамо и да их душевно оспособљавамо како би у стању били тога злог духа увпјек да побиједе. Из почетка док је дијете за ову борбу неспособно налази се у родитељскиЈем рукама и оне га одизвјесних погрешака

Св. Ц

чувају. И сам Бог кроз уста свога пророка говори нам: „немојте бити као коњ, као мазга без рааума, којима уздом и жвал>ама ваља обуздати (усне) губице, кад не пду к теби" (Пс. 31. 10). Дијете, које се само не умпје од погријешака чувати, треба туђа рука и . силом да га задржава. Но, разумије се, та сила треба у крајњем случају да се употријеби, кад се другијем начином не може да постигне код дјетета послушност. Адотле нека дпјете љубав изводи на степен сазнавања Божијега сшраха , којп је начело свакој премудрости. Будућп да у дјетињем срцу Творчевом руком има засијано и треће начело Христове вјере, т. ј. пада, кад дијете мало поодрасте ваља му у згодиим прилигсама напомињати и о будућем животу у вјечном царству н о страшиом суду; јер и ово треба да по-мало у плод сазрпјева (Свршиће се).

Е.-Х. ИСТОЧНИК

СТАРОЗАВЈЕТНИ ПРЕДОБРАЗИ ПРЕСВ. БОГОМАТЕРЕ.

У акатистима, канонима, стихирама, тропарима и кондацима у славу и чест Богоматере, православна црква, често спомиње догађаје, лица п предмете, која прообразују лице и својства Богородпце. Тешко је појмити узвншени, често скривени значај ових духовнпх пјесама, а не познавајући првобнтни историјски смисао упоређених лица и предмета. Овдје ћемо у кратко некоја такова мјеста да објаснпмо, тумачећи пх, како се иста по хронолошком реду догађала. Р »1д8и(д, ншлг^анниа : ове ријечи меће св. црква у уста Архангела Гаврила. Лрвобитно створена земља произвела је ккиш трлкно: н држо плодокитое , не бивши обрађена од руку човјечпјих, без сјемена, но једино на ријеч и вољу Творца, силом Духа Божијег. Тако је и Пресвета Дјева жкогд-блдннл родилл клдггт;, н!орднмн н [плгитмнмн лцр^, — безсјемено зачела и родила Исуса Христа, наитијем Светога Духа. Рај, блажено обиталиште првих људи, који у средини својој имађаше дрво живота, предобразоваше Богородицу, која је у себе смјестила |

Источника вјечног живота. Что Т а нлрЈчг/иг, о к . мгодлтнла ? пјевајући пита св. црква, и — одговара : Тм неко, сдко козпљлл еги Солнц; пр.шдм, рли, — тко прозАклл еш Цк^тг нгтм ^ н У а . Тлинт^ егн, Еогородиц*, рли, нгкозд^ллннш козрлгтикш1н Кригтл, Ил"ћ ГК! крстно! ЖНКОНОГНО! НЛ ЗМ1ЛИ НЛГИДИГА Др!КО. Праотац Исуса Христа по тијелу, патријарх Јаков, удоетојио се тајанственог впђења: он виђе у ену љествицу, утвр!)ену на земљи и која достизаше небо. По њој силажаху и одлажаху анђели; а над њом Сам Господ, изрицагае му завјет, да ће ее о роду његовом благословити сви народи, т. ј. да ће се из његовог потомства родитп спаеитељ свијета Исус Христос. Оваљествица, која спајаше небо са земљом, предоброзоваше Пречисту Богородицу, чрез коју је на земљу сишао син Божији, примирпвши небо са земљом, Бога са човјеком. Р лд ^ ша , л-бсткиц* кмгокла, кж! 1лкокг кнд^, кличе св. црква. То је и узрок да се на навечерју богородичних празника, чита паримија о овом виђењу Јаковљевом! 1