Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 402

Б ; -Х. источник

Св. 11

васкреа и божанствене силе Искупитеља : ради тога се јави ко /иноз-кхтч истинк1\"к зна/иаГж)( г к. Преостајаше Му да преда дефииитивна, сходно стању цркве већ по свршетку, дјела искунљеша, поуке и упуства универзалним учитељима и управитељима цркве; ради тога глдголу цлр= СТЕ1И КожТи. Вожанствени знаци и говори о царству Божијем зар нијесу за све вјерие иредмети од највеће важности? Колики и какви бп грдан губитак био за нас. кад нам никако не би били откривени; Но благодаримо из дубине душе Госноду, који је имао у виду по васкреу свом, као и свагда, не само апостоле, него и све оне, који вјерују у ЕБега: ЕБему угодно би открити и нама све најважније, што је учинио или рекао по васкрсу Свом, бар — све, по ЕБеговом суду божанственом, што је корисио и потребно за наше спасење. А гдје је то откривено ? У васкрспим јеван^ељгша, која сваке недјел.е о јутрењу слушамо, и која, на броју их једапаесш састављаЈу особити круг чнтања у чину богослужења православне цркве х ). Разгледајмо ова јеван^еља, која су испуњена за нас радосним и веселим гласом. У ЈБИма ћемо наћи и многих божанствених знакова васкрса Господњег, и многих тајана царства Божијега, царства благословенога. Ј ) Ових једанаесж јеванђеља обухваћају сву историју по васкрсу. а написали су је четпри јеванђелиста. Од ових јеванђеља чита се једно (прво) у јеванђе .Ђу од Матеја, два слиједећа у јеванђељу од Марка, три у јеванђељу од Луке и пет у јеванђељу од Јована. Ред читања ових јеванђеља отпочиње по правилу у недјељу свих свелаих. Послије прочитаног једанаестог јеванђеља почиње опет прво и тако иде преко цијеле годипе до Пасхе (осим случаЈева, кад у недјељу падне празник Господски, Богородични илп храмовнн). У недјеље св. Педесетнице такођер се читају иста јеванђеља, али не по обичном реду.

Јеван1>ел>е васкрсно прво. (Мат. 28, 16—20). У овом јеван^ељу описује се једпо од пошљедњих јављења Господа, које је било у Галилеји. Богочовјек, прпступившн апостолима, говори им: 1.) да је добпо сваку власт на небу и на земл.и; 2.) заповиједа им, да иду по цијелом свијету да уче све народе и да их крсте у име Оца и Сина и св. Духа, - " и 3.) обећава, да ће бити с вјерннма у све дане до свршетка вијека. Нијесу ли нам дакле откривене овдје вјечне и спасоносне тајне царетва Божијега ? Тајне су те слиједеће: 1.) Глава је цркве Сведржитељ свијета и судија људи; 2.) благодатпо царство Божије јесте Оца и Сина и св. Духа, Тројице једносушне и нераздпјељене, и њему (царству Божијем) припадају само они, којп су освећени крштењем и запечаћени именом пресвете Тројице; З.ј синови бла. гословенога царства не ће никад битм остављени без божанствене помоћи Исуса Христа. Укратко, преставља нам ово јеванђеље највише предмете и вјере и надања хришћанског. Јеванђеље васкрсно друго. (Марко 16, 1—8). Ан-ђео јавља се мироносицама и говори им радосну вијест, да је Христос устао из мртвих. Ево ово је један од првих знакова божанственог васкрса! Гроб отворен и празан; код гроба већ није земна стража, него небесна; небесни свједок јавља св. женама, да је распети п погребени устао и са тим радосним гласом шаље их апостолима. Ме^у тим није тешко опазити, да нам се у овом чудном знаку открива и знаменита тајна царства Божијега. Ово служење код гроба Спасител.ева и тај весео, радосни глас њихов св. женама показује нам ону истину, коју је доцније открио ап. Павле: Њ кси ли сбтк