Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 421

што је од Бога, слађе је од меда". Пастир св. цркве окреће се и овој свој сакупљеној браћи, многоцијервеном и уваженом тужном збору, и моли их: да од Свевишњег запросе, да ти Он

даде рајско насеље у великом царству славе своје — Амин. Говорио: Сава П. Рађевић. свештенпк романовачки.

ПРОШЛОСТ. Размишљање на мој рођен-дан.

Двадест и пет љета ево, како мене сунце грпје, Од како ме мати роди — и како ми срце бије. . Све — до данас Бог ме чува, у свијету варљивоме-, Шаље: срећу, мир и здравље — и благослов сину своме. Ја у прошлост своју гледам, из ње млађан много читам Често, често — замишљено, у осами себе пптам: Шта сам био, шта сам сада, шта ћу бити?. Мила мати! Рецн сину, што те љуби, ти ћеш прошлост моју знати ... Ал' одговор и не чекам, да ми каже мати мила> — Давно мени казала би, — да ј' уза ме често била. Живи мати у негдашњем — мом' рођеном завичају, А јн од ње, далеко сам — у другом' сам сада крају. Одвоји ме дужност света, од премилих родитеља, Ах! сузе би .. сузе пошле; ал' не сузе од весеља!.. Баш, кад требах, да помогнем оцу, милој мајци мојој, И сестрама млађанијем, — недораслој браћи својој До!)С иеко и цовика! .. Сшан не хитај, гдјеЛеш Марко ? Прече ти је нсшто сада — — Да нас грије сунце жарко/" . . А тај неко „ дужност " света, громким гласом мени рече: „Зар не знадеш у свијету: Дан је иречи, нсго вече! Нека сада родитеља, сеја, миле браће твоје, Нека мало претрпе се, а ти знадеш, што је своје . — Род, рбд мили, помоћ иште, позива те на рад свети, Дремежа је доста било . . Треба борбу отпочети! У роду ти трње ниче, у роду ти вјера слаби, А вук злобни — ах, незнапе! Из сгада ти овце граби. 0,прени се српски спне, нијеси рођен да дријемаш,

Нит' си створен, да св'јет гледаш, нити сузе да прољеваш: — Нек др'јемају сједи старци, ти се латн светог рада, Слабе жене нек лелечу, а ти смјело ступај сада. Страшљивпца немој бити, докле живиш, док те траје, Зубља света од просвјете вјечитим се пламом сјаје. Чупај трње, мјесто њега, цв'јеће ново ти посадп, А не гледај на „ иодлаце " — Вјечни ћете, да

награди

Куку томе до впјека, ко у залуд роду служн ! Тај се нигда не *ће моћи свог гријеха. да одужи; Два су пута, па сад бирај, којпјем ћеш путем ићи! Јер ко иадне — сломи л' ногу, сам се знадеш немож' дићи. И за длаку ти се чувај, да не склизнеш с прав? пута, Па се не бој, да ће т' игда, нево.т 3 а ти доћи љута.. А што ћете впкат' горди, рад твој то ти не ће смести, На бранику чист ко стоји, том' ће анђел вјенац сплести ... На том в'јенцу сјаће зраци — исписани Божјим словом: „Вјечна слава и признање храбром борцу Србиновом!" Па узми се добро на ум; шта је прече од тог' двога; Или жеље родитељске; ил' невоља рода твога?'?" Нијесам се дуго смишљ'о — остао сам вјеран роду, Ал' и својим родитељ'ма желим срећу, сваку згоду .. Живим за њих и за народ, православну вјеру браним, А демоне — наиастнике, часним крстом њих иосрамим!. Прошлост је књига Радост и брига