Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 430

6 .-Х. источник

Св. 11

ја ћу понијети тебе". Сиромах почне га одвраћати и молити, да је боље да он кога пошаље по њега из оближњег села; но старјешина не обраћаше на то своје пажње, и на мољакања убогога не пристаде, него га навали себи на леђа и понесе. С прва му буде тешко, но мало по мало носећи га, буде му све лакше н лакше, и најпослије кад се старјешина осврну, видје да убогога нема, и у томе тренутку чује глас: „Ти си се свагда молио за своје ученике, да би заједно с тобом ушли у царство небссно, а међу тим они не чине тако као ти. Научи их најприје, да иду по твоме прпмјеру, јер другачије неће они ући у царство Божије. Ја сам праведан и дајем свакоме по његову дјелу". №илостиња светог Николе. Милостиња (доброчинство) врло је угодна Богу, алп она губи своју вриједност, ако се само даје ради празног славољубља и фарисејски. Св. Иикола дао нам је лијеп примјер, како треба давати милостињу и чинити доброчинство близкњима. У ликијском граду Патарсу, гдје је угодник Божији приносио пред олтаром бескрвну жртву Господу, жпвљаше један богати и племенпти гређанин, и имађапте три лијепе и добро васпитане кћери. С тога најбољи патарски младићи упињаху се да се допадну овим дјевојкама, и да заслуже њихову руку. Отац се радоваше, представљајући себи њихову добру будућност, и о томе каква га сретна старост очекује. Но земаљска је срећа промјенљива. Овај богатн грађанин наједанпут изгуби цијело своје пмање, те од богаташа постаде пуки сиромашак. Туга га толико обори, да не могаше ни толико стећи, да би могао препитати себе и своју породицу. Жена његова и кћери тако исто ништа нијесу могле зарадити за то, што су бнле васпитане у раскошу, и нијес.у биле навикнуте на користан труд и рад. Пострадали овај грађанин, кога још није оставила поноситост и празна богаташка сујета п раскош, није знао на што ће се одлучити, како би могао пзаћи из тешког свога положајд и сиромашног стања. По гдје-кад му је долазпло у главу, да убије кћерп, само да их не види како се оне пате; а по гдје кад намјераваше да тргује њиховом љепотом, само да поправи своје оскудно стање; али и то и оно плашило га је, те све више и више падаше у очајање.

Светл Никола дозна за јадно и невољно стање овог грађанина, те хтједе да му помогне, али тако, да лијева рука не зна шта ради десна. Узме кесу с новцпма, и у глуво доба —■ у пб ноћи упути се светитељ кући тога невољника, баци кесу у со.бу кроз окно што га бијаше вјетар разбио, и са свпм брзо врати се. Кад се пробуди, врло се зачуди сирома човјек, кад виђе на поду кесу с новцима. Спрва номисли да он то сања, али кад се увјери да не спава, онда се одвећ обрадује и повиче: „Ах, зашто незнам, коме сам дужан за спасење моје части и живота"! Он потроши те новце за мираз и удају своје старије кћери. Светом Николи буде по вољи то, што је овај сиромах потрошио прву кесу, па по други пут бацп кроз окно милостињу и другу кесу. Сиромах човјек уда за те новце и другу кћер. Најпослије светитељ и по трећи пут баци кроз окно кесу новаца. Тада сирома човјек истрчи на улицу, стигне светитеља и упознаде, ко је био његов добротвор. Он падне пред ноге светитељу и повиче: „Божјп човјече, чиме ти могу захвалити?" — „Ћутањем, одговори угоднпк Божији, и највећим ћутањем на добро да употребпш мој дар." Затим поучивши га пастирским ријечима, одвојп се од њега и оде. Богаташи и сиромаси. (Прича) Један велики цар путоваше у златним колима, опкољен својим великашпма и дворјанима. У путу сретне два старца у издрпаним и прљавим хаљинама. Цар знајући да су то благочестивп испосницн, на један пут заповиједи да се кола зауставе и он изађе из њпх, те приђе загрливши и пољуби обадва старца. Зачуђени великаши крпшом шаптаху један другоме: „Доклен се понпзио наш цар"! па замоле брата царева да му каже, да таково понашање царево срамоти вијенац царски. Брат царев мислећп тако исто као и велпкаши, испуни им жељу и каза цару. У овога цара био је обичај овај: Кад би он хтјео кога да казни смртном казном, онда би он послао ноћу војнпка пред кућу осуђеног, који би му јављао за казну, трубећи у трубу. Те исте ноћи царев брат пробуди се од тога страшног и жалосног трубљења, јер је пред његовом кућом војник трубио. У јутро рано царев брат обуче на себе жалосницу хаљину, и дође у двор царев заједно