Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 460

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св 12

Славпте га: бесједпте о Бзему у својпм кућама и скуповима, за соврама (трпезама) и у постељама, с познатпма и непознатима, а особито са искренпма и домаћима. Славпте га: упознајте и обавијестите оне, којима није извјесна, позната и појм.-вива његова љубав према човјечанству, рвегове јасле и крст. Славпте и устима и писменима, а особпто својим зкивотом. својим обичајима и добрим навикама (наравима), старајући се, да они (нарави — живот и обнчаји) буду саобразни и сагласни са правилима, која су дана пз Витлејема. Славите га : не стидите се пелена и јасала; у њима је наша слава и спасење! Христоск ск невесту. срАш,нтг! И анђели пјевају пјесме и јављају пастирпма рођење, успокојавају у сну Јосифа, отклоњају г опасност од дјетета; тим више иије прилично људима да при такоме славословљу ништа не раде. Христос иде к нама с неба; треба да покажемо, да се и ми не удаљавамо од њега на земљи и да смо готови да. га прпмпмо н дочекамо. Истина, да за њега није с наше стране ништа нунсно; јер оп сам иде, да узвиси и обогати све нас; али да би дарове и блага, које је он за нас донио, могли усвојити у нашу сопственост, то је за то, неопходно потребна од наше стране спремност и готовост за усвајање и примање тих блага, и тако рећи, мјесто за бмјестиште истпх блага; а за ово т. ј. за смјестиште тих Хр. блага, нужно је очистити себе од свега, што је код нас заузето и запремљено овим свијетом и његовим благама, које никако не може да се смјести заједно са даровпма и богаством Христовпм. А може ли ово скоро бити ? и ако може, може ли бити без нашега уеиљавања и одважности? За то сви, који желите, да достојно сусретете Господа, који долази, то уготовите се за дочек његов! Отргните прво колпко год можете ваше мисли и осјећаје ваше од земаљских брпга, и управпти све своје тежње Спаситељу своме, зауставите и утврдите и ум и срце ваше на његовој неограниченој љубави према нама, на његовој смирености, понижености и страдањпма, која је за нас претрпио. Ријешите се да посветите њему, не само какове дарове и приношења —■ па ма у чему се они састојали, и ма како велики били —већ сами себе, своју душу и срце, те да он (Христос)

буде Господар цпјелога вашега жпвота, почетка и свршетка свију ваших предузећа и трудова. Сгр/МЦИТЕ њега употребљавајугћи за благодатно сједињење с њим, сва средства, која су за то од самог њега откривена у слову његовом, и предложена од стране цркве у њеним светим тајнама. (гр /ЛШ,ите усрдно, не жалећи за проск^тителА дбшк никаквих жртава, нптп жалећи и каквих тешкоћа, које само сједињавају нас с њим, борећи се ради тога са свима препрекама, које су покренуте од свијета, тијела и ђавола. Излазећи таким начпном у сретање божанственом женику, ви можете бити увјерени, да и он неће мимоићи „храмину" срца вашега, него ће је обновити и уљепшатп својом посјетом. и онако као у дому Захеову, нзрећи ће вам мир и спасешЕ. Христогк нд зс/или, возноситесА! Као што се види када је Христос на земљи, то је лакше бити на земљи, јер гдје је Христос, Господ неба, тамо је и небо наше. Иа за то и анђели остављају данае небо, и јављају се на земљи, да би запјевали Слива во вишњих Богу Но, Хриетое ннје на земљи за то. да би остао на њој, и да поетане житељ "земље, већ имено за то, да би својом појавом на земљи показао пут на небо свима, који су на земљи, и да им да срества, да могу ноћи тамо. Послије свега овога и даље продужавати прнлјепљење своје према замљи, и бавити се са мислима само на њој, значи пренебрегавати цијељ његове појаве на земљп, и нерадити о сопственом спасењу. И шта пма тако на земљи и у земљи, што не дозвољава оставити земљу ? Зар земља у мјесто ружа и пшенице не даје тершс И КОЛЧЦМ? Зар нијесу на земљи страсти и пороци, угњетавања п неправде, сиротиња и плач? Зар земља није гроб за све живе? Но ако баш хоћемо да љубимо земљу, а оно бар љубимо ту, која је обећана у наслеђе кротким, ЗЕЛ1Л10 нов8к> (2 Петр. 3, 13). на којој живи само правда истинита! — Са таке земље могуће је не узносити се вгние : но на таку земљу треба још прије узнијети се; јер ова обећана земља далеко је више од самог данашњег неба, које је подобно садашњој земљи, осуђено лреити СТ1 шбмо/ит*. (2 Петр. 3, 10). Како се може уздигнутпод земље? — Са земаљским срествима не можемо никако ; јер све