Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 7

не видети, да најглавнији предмет вјере хришћанске — оваплоћење Бога Слова — као да се нерадо прима од људн јер је нопостижим за њихов ум. У усменом нредању, помоћу кога се поглавито распростирала до тада ова тајна, она се могла мало по мало изврнути и са временом сасвим изгубити се. Додуше већ су утањени на њој неки знаци у првим јеваи^ељима: но они још нису тако резолутни, да их сваки без муке може потпуно открити, и Тумачити како треба. И ево свједок је овоме очевидно искуство тпирење јеретика, који одрицаху Божанстро Исус-Христово. Дакле, за цркву је нужно да представи овај догмат у свој својој јасности, и особито за времена сљедећа, дужно је сачувати га у поменицама писменим. На тај пачин, у. уму великога Апостола није могла не поникнути мисао о састављању правила иснитог исповиједања хришћанске вјере, које би служило као тврди основ цркви свуда и свагда. Мисао ову Јован је заиста и имао у виду при писању свога Јеваиђеља. 0 овом нам је оставио јасии доказ Иринеј, ученик св. Поликарпа најближег друга, и свакако учесиик намјера и савјета Јованових'). Дакле, не иекључујући више означеие појединости, главна цијел. при писању од Јована ЈеванЈјеља бјегае: риПикгеа!, Сепп1;Н, Е 1ј10П18 е1 сае!;огит <ри пе§-ап(;. СЧтвИтт т сагпе теп18весоас1;ит евЈ аБ 01111111)118 репе ћтс); Аз^ае Ерхашрхв е1; тиМу гит Есс1еа1агит к^аНопиНи&Де Д1ушНа(;н 8а1уа1оп8 аШпв всгЉеге. Ј ) Ево ријечп Иринеја: Напс Меп (1111111гит, ип1сит уегггпгсрге Ееит аппипс1аг1 а ргорћеНае^ Аро81оНб) апгтс1ап8 Јоаппез Сопиш гНзсгрикгв. \ Г о1еив рег Еуап§:е1и ашшпеГапопеш аи&гге еггт, срг1 а сегтШо твептГпаШв ега!; НогшпЉиз, еггогет е<; тико рггиз а1з ћ18, сјш сНсипШг Шсоккае аш 8ип1; уикш ејив, сргае &1зо со^поттагиг зегепНа — е( ге§и1ат уеггШгх сопзтиеге т Есс1епа ч 81с тћоауЦ; т еа сргае ев1; весииЛит Етап^еНит с1ос(;ппа: 1п ргтсјрш ега!; УегНит е!с — Ук1. ас!у. Наег. ЕЉ. III. с. II.

Узевши у обзир све речено од три јеван^елиста, одредгжи иравило вјере за цркву васеленску т. ј. за сва времена и за сва мјеста њеног земног битисања. Задовољивши овој цијељи, Св. Апостол је, као што је добро примјетио један од тумача Св. Писма показао своју „бригу ка откривењу тајана хришћанства, и ка предложењу ових хришћанима, као довољну пићу до свршетка свијета" 2 ), Сад позабавимо се тумачењем тога, Б. На какав је начин, сходпо иоказане главне цијељи Јоваиова Јевап^еља, садржина овог Јеван^еља добила особити карактер. 1.) Јован је хтио нацртати иравило вјере. Правило или нарочити углед вјере дужан је саДржати у себи учење о најважнијим истинама хришћанске религије. Учење ово могло је бити или изложено у члапцим% као што се оно излаже у символу вјере, или престављено у догађајима тако, да би био изображен сам Исус Христос, својим учењем и дјелима уре|>ујући спасење рода човјечјега. Имајући, ме^у осталим, у виду иотврдити истину иричања о Христу првих трпју јеванђелиста, и доиуииши их неким цртама по праву најближег очевидца, Јован је дужан био особито представити учење о о најважнијим нстинама релпгије у дога1/ајима. или изобразити га у иричи. Но појмљиво је, да је Св. Писац, потчињавајући историју цијељи догматичкој, дужаи био у правило исповједања унијети причања толико, колико захтијеваше пуноћа и јасност учења о најважнијим истинама хришћанства; исто тако из самог причања дужан је био изводити посљедице за своју цијељ, или открпвати значење јеванђелске историје. Отуда морадоше произићи двије 2 ) Амвросије митр. Новгород. к-ч Кмтк Г8кок. кг Кн, В. и Н 3. ч. П, Стр. 34.