Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

Наслов, програм, ред изалажења и цијена, остаје листу, као што је то и досад било. Промјеном уредништва и због божићњих и други празшпса, с првим бројем окаснили смо, или ћемо се постарати, да остале свеске узмогну на вријеме излазити. Сарајево, 8. јануара 1895. Ст. Н. Давидовић, протојереј, члан консисторијални и уредник „Б. X. Источника".

0 РАЗЛИЧИТОМ КАРАКТЕРУ ЈЕВАНЂЕЉА СВ. АПОСТОЛА ЈОВАНА ВОГОСЛОВА. С руског превео Григорије А. Николић.

Од свију свештених књига, како у древиа ? тако и у најновија времена_, Јеванђеље Јованово обраћаше на себе особиту пажњу. Он,и и учптељи цркве називаху га: једни — духовним 1 ), за знак његове узвишености, други — стубом васеленске цркве 2 ), ио искључивој важности истина, које се у њему садрже. Сами незнабожци гледаху у њега с дивљењем 3 ). У самој ствари, у овом Јеван]јељу јавља се некакав особити карактер, којн на први поглед казује, да је у њему нешто Божавствено И нека је слободно рећи, — тешко која од свештених књигб, представља сама у себи толико јасних доказа о својој богодухновености колико Јевађеље Јованово Ако својство богодухновеност у свештеним књпгама упоредимо са светлошћу, која осветљава ум и загрева срце пажљнвог читаоца: то сео Јеванђељу Јовановом без преувеличавања може казати, дајеоно најтврђи

Ј ) Климент Аловсандријеки у Црк. истор. Јевсев. књ. VI, гл. 14. 2 ) Златоуст у беседи I. на Јована. г ) На пр. Амелије, ученик Плотина види Јевсев. Ргаерага!. Еуапд. Е.Х1. ц. 18, 19. упор. Теодорита Сига<;. Сгаес. аЊсћиш вегтопе II. Орр. Т. IV. р. 500 и иеко непознатих од платонских фидософа, кога спомену Августин (с1е с1у с1е1 1 ј Б. Г. 29)' који Ј9 говорио, да би требало почетак Јеванђеља Јованова нацртати златним словима и ставити у свима храмовима на првом мјесту.

цркве сунце међу звијездама. ,.Нико" говори у побожпом дивљењу св. Амвросије — „нико са тагсо великом мудрошћу није гледао Божанствену славу и није се изразио сходнијом речи (као Јован). Он се узнео изнад облака, узнео се изнад еила небеских, узнео се изнад ан^ела, иашао је у почетку Слово, и видео (Га) у Бога" 4 ). Но речена разлика представља се много јаче, кад мало упоредимо Јована са осталим јеканђелистима. Сви су они описали Исуса Христа у стању земног његовог живота. Али, читајућп књигу ЈеванЗ^еља, кад прелазимо ка посљедњему, ми сретамо овде много особитога: овде је, по погледу новп свијет, новн појмови, као да су друга лица, особити језик; и читалац, који је ма колико могао издржати доселе положај мотритеља удаљених случајева, овде сам, тако рећи, уводи се у круг описаних дога^аја. Овде као да су к мени иа име управљене све речи, као да мене настављају, мене осуђују, откривају тајне мога срца, уздижу на име мој осјећај. Како да одредимо себи ову изванредност? И из чега би се могла родити 4 ) Види: Соттеп1:1 ш 1љсат. Том. V. р, 5 Готово истим ријечима изразкава се и Св. Прокло о јеванђелисту Јовану у свом говору на текст: НАкАЛТ* Олоко.