Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 98 Б.-Х.

зује својим добријем примјерима 2 ) како треба владати над собом 8 ) како треба да је наоружан добријем дјелима и њиховом силом, као што вели један стари архипастир, говорећи: /и-китс же каци должни ес/ИУ м К1, о господни ск/лш 1 ениц г и, ЕћЈти, Уакоже келик1и Д|ошс'|е гллго/ит1».: овлецитесА зо ксдкбнг доврод'к= те/1н8к> сил8, о8чителн8к> слоколпч и д^клшлл^, ко ск/лкои докрод-ктсли ПОДКИЗЛКМЦбСА И К03= кодл \иЈ ,е гвсподни лк»ди; достонтт* ко, речб, кути ГОСПОДИН5 скАШ,еннк8 чист8, и тако очи= ЦЈДТИ СК^тВ ЕК1ТИ, И ТДКЧ) И^ОСК-кфЛТИ, СКАТ8 витн, п так^и ИЈСК/Афати ; 4 ) Д^ показује пририма љубави, позкртвовања за опште добро, оданости Владаоцу и властима — примјере сваке хришћанеке врлине. Јер је он свуда и евагда у очима народа, па с тога мора се непрестано трудити, да стече „добро мшење" о себи од свакога па и од туђина 6 ). Свака његова врлина, 2 ) I. Петр. У. 3. Тит. ЈГ. VI. 11. IV. 12. 3 ) Тит. I. 8. лук XXI. 34. I. Кор. VI. 12. 4 ) Поуч. митроп. Фотија (1410.—1431.) светптипицима и иноцима, По '8 '1. гкатм ^" к отр. 3. Тит. II. 7, Ј. Злат. 1(1. ш. ер. ас1 Т1т. ћот. IV, п. 2. еЛ. сН. б) I. Тим. Ш. 7.

Св. 3

иривлачи општу пажњу што елуже за узор свима, које сваким даном повећавају и потврђују повјерење у њега од стране пастве. Ну, тај исти положај, који чини, да пастир — проповједник служи својим врлинама другијем за примјер, тај исти положај чини, и да свака његова недошљедност, неуредност, нетактичност слабост, једном ријечи, свака његова мана, буде јавна, односно презрена, осуђена. И, шта више, његове мане биће прије и етрожије осуђене — кажњене, јер се вели у свет, Писму, да ће се тражити више од онога, коме је и дано више 8 ). Није дакле доста само служити литургију, крстити, вјенчати, и остале тајне и евештене радње свршити, него треба уједно неизосшавно провпоиједати - - учити иовјерени народ, иа Ле тек онда ВСА ЗЕЛЈЛУ.\ ПСПОЛНИТСА К 'кд 'км1Л И0Ж1А 7 ), ксн нлбченн к8д8тт\ Когол1 к. 8 ), п лн>дЈе уо д/мц/и ко Т/И'к, о8кидат'к ск-кт-к келЈи" 9 ). Вид Парежанин, свршени богослов. 6 ) Мук ХП. 48. 7 ) 11]>ор. Исаија гл. 11. стр. 9. 8 ) Томо гл. 54. стр. 13. 9 ) Томо гл. 9. стр. 2.

ПОУЧИТЕЛНОЕ СЛОВО.

Благочесптви Христијани! Гледајући вас веселим оком у толиком броју скупљене, на молитви, у овом божанственом храму; у овој задужбини стародревних Срба: српских краљева, царева и народних добротвора, — не могу пропустити, мила паство моја, а да вас и овај пут, не поучим у иетинама св. православне вјере и правилима хришћанског владања ; јер Господ зна жеље наше и воздиханије наше од Њега не утаисе. Таквом, велим, владању, које је кадро покренути у срцу сваког брата Србина и Српкиње, пак и у срцу најокорелијег грјешника, топле и пламом горуће осјећаје, према највећем благу, срећи и богатству овог свијета; ког ватра не нржи, гром не руши, нит' сикира сијече. А то је „молитва хришћанска", која на велику жалост нашу, изчезава у срцу, и не

Господн ПрЈДТ! ТОБОК) К[! Ш ,ПО! Н КОЗДИртШ Л10Е ш теее не оут/ш !А (Псал. 37. 10).

одржава се у народу српском, по кућама као домаћим црквицама, у оноликој мјери и онаквом обичају, као што су је наши стари ђедови одржавали, те су и могли поживити 100 и више година здрави, чили тијелом а весели душом. Данас, по неки и не уђу у св. цркву за цијелу годину, пак за то и не могу појмити, значај и љепоту молитве хришћанске; какву моћ даје души и тијелу? какву ли благотворну корист оном, који се Богу моли. — Такве ће гњев Божији прогутати и огањ прождерати. То је узрок, благочестиви Хришћани да се млађи немају од кога научити истиному Богу молити, нитп се прекрстити, како св. мати наша црква учи и заповиједа; не знају да се Богу молити треба на сваком мјеету и у свако доба; празником и неђељом у цркву долазити, те напојити жедно срце и душу живом водом — бо-