Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 124

Б.-Х. ИСТОЧПИК

Св. 4

Његова реч носи карактер најдубље бистровидности. Он открива у човеку најнежнија осећања, какова у свакидашњем свом стању са свим ие опажамо, Он осветљује Божанственом светдошћу најсгсри= венији орган религије — унутрашње чувство; Он, тако рећи, раствара душу, иоказујући, у чему она највише осећа иужду, шта тражи, за што се узнемирује, куда тежи; и све ово описује у таковим речима, које одговарају дубини садржине, и, будући опширне у свом значењу, представљају мноштво мисли нових, сасвим непознатих, за које ипак не можемо рећи, да нам нису биле јако природне и блиске. На тај начин, Он као да нас уводи у светилиште наше душе и показује на црте Вожанственог угледа, којих потонуо у чувственост чевек није опазио. Речју казати: у овом случају, Он говори као Онај, Који испитује срца, Који чита у мени више, но колико сам могао ја сумњати на себе. Споменућемо једну из говора Спаситеља, у ком би се описала ова Вожанствена својства речи ГБегове. У Јерусалиму долази к Исусу Христу један од Кнезова Јудејских и рече: Рави! знамо, да си Ти Учитељ, Који је од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити, која ти чиниш, ако није Бог с њим. — Више од четири века. није видела Јудеја учнтеља од Бога; најпосле јавио се Исус окружен знамењима и чудесима. Није ли могао Никодпм закључити нз ових знамењб. и чудеса, да се открива жељено царство Месије, да настаје царство Божје? Богочовек је читао у мислима Јудеј'ца и одговори му: „Ллшнт*, Л/ИННТч Г/1аГ0/1К> ТЈск, Л1ЦЕ кто не (10днтга сквјше , не лјожет^к кид^ктн царстЕ1 /п ЕожУа," Никодим, без сумње познат с језиком ра-

внна и слушајући о неком новом рођењу, могао се је досетити, да од њега траже савршене промене у мислнма, осећајима, у начину радиности и очекивањима. Он се ужаснуо од ове тешкоће: он је већ упорно издржао у предрасудама фарисеј'ства, дисао је надом само на земно владичанство Месије, већ се навикчуо тако живети, како сви живе: препорођај духовни нзгледа за њега тако немогућим, као што је препорођај тјелесни. — Како се може — рече му — човек радити, кад је стар ? еда ли може по другн иут ући у утробу матере своје и родити се? — Исус Христос одговори: „Љиин, алшитч гидголк* тев-к: <нце кто не родитсд кодок> и Д$\олгк, не л^оЖГП\ внити ко цлрсткп ЕожГе. Рожденно« от к плоти, гмот г к ест-к, н рожджно« оттч д8х д > д ^\"к ест 'к". Никодим са изучењем слуша, да је ново рођење неоиходно, да заиста иалим силама чсвечја природе оно произведено бити не може, но да се сврши утецајем Духу. Ко је тај „Дух ? како Он може присилити ме друго мислити, друго желити, друго осећатп? „Њ дивиса" наставио јр Спаситељ, „ акш р'к\ г к ти: по= доваетт* кллјту родитсл ск кпне . Д 8\ г к , ид-кже \ ои !, ет ' К , дкшЈетТк, и гласх его сл мшиши, но не к-ксц отк8д8 прнрднтт*, н кал^о идет-к : таки ест ^к кслк ^к ЧЕЛок *кк г к рождЕнии от 'к Д8\а. Ветар у природи долази и одлази само њему познатпм путевима; слушаш тихо дување његово, осећаш, да се се дотиче лица, дува хладноћу, доноси пријатан мнрис цветова; не знаш, како све ово долази, али, ужнвајућп донетим од њега пријатностима, и не ћеш да знаш то. Веруј, Никодиме, тако је сваки човек, који је рођен од Духа Божја". С радошћу бих, мпшљаше Никодим, поверовао ј'а тако утешном, веселу гласу; он је сагласан са мојим нуждама и с тајним жељама душе