Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 180

В .-Х. источник

Ов. 5

Један од тих драгоцених таланата, шта нам милоетиви Творац даде, јесу чула наша. ГГраву вредност њихову, уме ценити тек онај, који их нема. Слепац знаде оценити, како је вид драгоцен, неми сазнаје неизмерну благодат говора, којим се тај бедник не теши, а болник тек осећа и увиђа у души својој, како је здравље драгоцено ; то су таланти од Бога нам поверсни. Али Господар живота нашег тразки од нас, да се савесно н>има служимо, да око не гледа за страстима телесним, него нека управља само небу своје погледе, у њему нека гледи своје одређење и постојбину; да нам језик не буде за грдњу и клевету, него да њиме прослављамо величанство Творца целе васионе, и да нам тело не буде гњездом покварености и порока, него истинским обиталиштем и храмом св. Духа 1 ). Даље нас Сведржитељ обдари разумом и схватањем, па нису ли и то драгоцени дари. Бог нам ово Иоклони, но не да се служимо разумом у смишљању разних зала, напасти и лукавства, него да се учимо познавати себе и Бога, и, да би се том духовном способношћу узвисили над неразумном животињом, на хвалу и славу не себе самих, већ Бога Саваота. Дужнп смо се старати, да нам се разум које чиме не помрачи, те да се тиме спустимо и понизимо до неразумне животиње; а случајно погледамо ли на онога, који је с' ума сишао, па је сажаљења достојан, јер он није просвећен чистим разумом, тада ћемо увидети и упознати цену и важиост разума, па ћемо га достојно неговати. Створитељ нам даде још срце и вољу. Ово су такође два златна таланта, што чине човека круном свих видљивих створења, ако се човек служи њима у оном смислу, у ком су му дани. Јер срце човечје треба да је жртвеник, на коме пламте узвишени осећаји љубави, треба. да је место и извор, одакле проистиче љубав према Богу и ближњему, вера, нада, мир, спокојство, блаженство и срећа за све људе. Срце човечје треба да је, по светим речима Спаситељевим, неугасими светилник, који пламти и блиста красним и узвишеним осећајем према ближњем нашем, тада ће управо бити талант, што се обилно умножио на срећу и добро целог човечанства. За то се и молио св. псалмопевац Господу своме: '). Е ф . 2. 22. —

„Чисто срце учиними Боже, и дух прави понови у утроби мојој" 2 ). Срце хришћанско треба да је и на жртву спремно, само ако иде у корист ближњега. Тако ће послушни слуга, добар и веран, изнети овај талант пред Господа свога.. Али онај слуга, што затвара срце пред целим светом, у ком нема љубави према Богу и ближњему, које не зна за благост и милосрђе, него још на против срце своје обесвећује гњевом, пакошћу, завишћу и другим нехришћанским пороцима, јест, тај је закопао од Бога му поверени златни талант у земљу, као лукави раб, и неће му донети жељена плода, него ће се у камен претворити. Што се тиче воље, то и опа има у животу нашем велико значење. Јер човек није као животиња, која иде тамо амо куд је гониш и чини оно, што од ње тражит; човек има своју сасвим слободну вољу, да чини добро или зло, те може овај талант на добро или зло употребити. За то и треба да нам воља увек против зла војује, да сч због зла не колеба и не подаје жељи поквареног срца, него се сасвим слободно и одлучно добру предаје и за њим тежи, тада ће таланат тај ^донети великог плода, а човек који се тако влада. назваће се верним слугом. Па за то љуб. мојп: „Као деца видела живите, јер је род духовни у свакој доброти и нравди и истини; истражујте, што је Богу угодно." 3 ). Најпосле нам даде Господ још један таланат, а то је наш земни живот са његовим дивним красотама и благом. Шта све имамо за кратко време, што овде проживимо! Са сваке стран^ окружују нас земаљска блага, што су додељена не само нама, него и нашем мидосрђу према беднима. У животу нам се развија разум мало по мало и долази све до већег и опширнијег познања; у животу усавршују нам се чула и имају прилике, за упознају добро и зло; у животу упознајемо се ми са делима и обичајима ваљаним^и корисним по своју душу. И, у колико је дужа стаза нашег живота, тим имамо више прилике да се спремимо за вечни живот. Ето вам, љуб. моји, тих драгоцепих таланата, које примисмо из руку Оца небеснога; ето дарова, које раздели „Гошод-ћ Гогподш" међу 2 ) По. 50. 12. 8 ). Ефес. 5. 8—10.