Bosansko-Hercegovački Istočnik

€тр. 242

Б.-Х. ИСТОЧНМК

Св. 7

ЗАПИСИ ИЗ ПАСТИРСКОГ БОГОСЛОВЉА. Саставио ректор кијевске духовне семинарије Архимандрит Борис. Превео Григорије А. Николић свештеник у Митровнци. (Настакак).

Неки су од апостола сами извршивали дело јеванђелиста, на ир. апостол Павле, чији живот представлза неуморни рад мисионарских путовања; али били су и други јеванђелисти, осим апостола. Од њих су познати: Лука, Марко, Тимотеј, Тит, Трифон, Аполос, Сила (или Силуан), Енафрас и др. Они су пратили апостоле за време шихових мисионарских путовања, извршивали су њихове поруке, а кад што су и сами оснивали пркве. Но ма да је служба јеванђелиста била изванредном, тим не мање није ишчезла без трага заједно с веком апостолским; елементи шегови подражују битисати у цркви и свештенству, само у нешто измењеном облику. Свако ново навешћење Јеван^еља незнабожачком свету осећа потребу у овој служби (Рим. X, 14, 15). Она представља собом постепено кретање хришћанства у његовој спољашњој и унутрашњој борби с царством таме. У црквеној историји Јевсекија (кн>_ Ш. гл. 87) налази се врло важно место, ко]е баца неку светлост на дати предмет и показује нам, како је разумевао Јевсевије ову службу. У показаном месту говори се о неком Кодрату, који је живео за царовања Трајана, при крају првог века. Јевсевије назива Кодрата и остала слична му лица јеванђелистама и говори о њима следеће: „ У то време многи од ученика, проникнути жарком љубави ка божанственој речи, пре свега испунили су заповест Спаситеља, раздавши своје имање сиромасима; по том оставивши своју домовину, дадоше се на пут и вршише службу јеван^елиста за оне, који

још нису били научени вери, при чему, заједно са величанственом ревношћу к проповеди Христа, даваше им уједно књиге св. ЈеванЗјеља. Ноложивши основ вере у страном свету, поставивши друге пастирима и препоручивши им старање о новообраћенима, они су ишли у нови свет и новим народима, праћени милошћу и суделовањем Божјим. Св. Дух је чинио много чудеса преко њих тако, да су слушаоци од маха прве проповеди свом душом поверовали Бога, Творца свега света". Ми видимо овде, да се дело јеванђелиста продужило; али о том говори Јевсевије, као о нечем таком, што је припадало само апостолској епохи распростирања и утврђења цркве. Кад је, по овом, можно говорити о продужењу дела јеван^елиста и у наше време, то није друкчије, као цигло помињући га неповре^ено у смисду мисионарске радиности цркве, а не у смислу особите службе, при чему је друга дужност јеванђелиста, на име: устројење цркве у средини новопресвећених, постављаље пастира и учитења за њих, — улази у круг општих дужности сталног свештенства. Тоид бе т'.аг-/хс хх1 бсбаахаХои? —• бкм ж* и оучитмГе" (Ефес. IV, 11). Пазвања су ова спојена уједно, као означавајући један и исти предмет. Свеза „хаЕ" овде је т као што се види, нераздељива, изражујући разлику и везујући, спајајући слично. Мисао Апостола иде у набрајању различитих служаба или даровања : „апостола", „јеванђелиста", „пророка" и т. д.; и на крају, он спомиње пастпре и