Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 270

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7

друштвенога жпвота. Жпвот на крилу матере-природе под непрестанпм утицајем здравога наздуха и других благотворних сила њених, храна без различитих измишљених и непотребних зачина. која до потопа бијаше само биље, воће, хљеб и вода, рад без прекомјерног напрезања, умјерени одмсГр без љеновања, задовољства без различитих измишљотина у њима, јед без потресања душевних сила, непознавање многих душевних страсти, поред оста-

лих битних узрока, — бијаху засебни узроци, усљед којих је могао тако дуго битисати тјелесни организам човјечнји у првобитном свијету. Познато је, да дуг вијекуданашњем смислу, само они људи дочекују и преживе, који се држе најпростијег начина у животу, којп се о томе старају, да одржавају највећу умјереност у јелу и пићу, и којима су непознате сласти а уједно и отрови различитих страети и незгода.

(Наставиће ее).

ДУХОВСКА ПР0П0ВПЈЕД.

Благочестпива бра%о ! Нијееам вам у стању побројатгг, нит' преставити у онакој великољепној милини, многе славе црквене и народа. нашег у каквој финоћи и старинском нашем сриском обичају, слави, велича и узноси св. матн наша црква свете Божије угоднике, богородичне и пресвете господске празнике. — И данас, мила браћо, широм цијела православља и српског народа узноси се по светим црквама слава, и одају се топле молитве, од срца побожног народа ирестолу небеском, за живу успомену великог Господњег празника. За ону успомену, кад се је животворна снага св. Духа, у тихом вјејању и бурном шуму, с небеских висина спустила. на аиостоле и свете ученике Христове у св. цркви јерусалимској ; кад се је, велим, испунио од Бога обећани велики дар Нзеговим апостолима и ученицима: да ће их просвијетити свјетлошћу светога Духа, да мудро, свјесно и разумно посију чисто сјеме јеванђелске науке по приуготовљеном земљишту наших срдаца. Па немојмо клонути ! будимо чврсти, стални и постојани у јединој — која спасава — православној вјери; у оној старинској н неповријеђеној нашој вјери, коју нам наши прадједови, на кољу издишућн, и по издубљеним пећинама шумских пустиња скривајући се, сачуваше, чисту и не цоврије}јењу као свјетлост сунца; која —

с(()дф чијто !озиз;ди ко Бож! Н ПЈИК-К тсиоки кг оутрок^ ,иож. (Псал. 50. 10). свако своје чедо које право вјерује чини срећним и задовољним овдје на земљи, а на оном блаженом пољу небеског царства, приводи Богу истпному и вјечној правди и блаженству, које овдје на земљи: „Зко ш кид^, о 0 ух , о ш шш а и -нл крдц^ чмок^кв н ( кзмдошн ; (I, Кор. 2. 9). јер: „ иа |?П01Т0/!!КЛА, Г'('А К"6рЛ ОТ(У(СКЛ/А, !] А К^јК! ПЈДКОГ(М КНЛ А, 11Ж К-б^Л К(М(Н^|0 0"уТК(ј)Ди''. % Па отворимо и ми, мила браћо, врата нашег срца, нека се напуни Духом истине; нека нас еродч љубав хришћанска према Богу и према ближњему; нека нас загрије огњени пламен св. Духа према православној вјери и народности српској, као што је на данашњи дан загрнјао и св. ученике Христове, те су могли мужевно пронијети истину јеванђелске науке, по великом простору земље и обогатити сваку душу и срце живим и вјечним богатством — вјером праславном. Али нијесмо се удостојили назвати правим Хришћанима: —■ ако нам уста просипају псовку на Бога и погрду на светиње; ако нам руке чине грозоте и недјела; ако нам савјест није чиста, а образ украшен поштењем и срце побожношћу у толикој мери, да смо кадри с мудрим и пристојним понашањем својим и своју миадеж навести на пут истине, јер бадава су ријечи и најљенши савјети без добрпх примјера