Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7

Б.-Х. ИСЛОЧИИК

Отр. 277

Богомачере стоји на десно наппсано; .Ир а с дијеве: 01|\ Више главе изображена је пресвета Тројица. Бог Отац и Бог Син држе више главе Богородичне круну, а више круне лебди св. Дух. Код св. Тројице на десној страни етојп: СТЛА а на лијевој : ТРЦЛ. На десној страни од св. Тројице опет је један мањи лик св. Богородице без Христа, прекрштенијем рукама на прсима. у обичним хаљинама, као и на другим мјестима. Под овом је иконом св. апостол Петар, а под њом опет св. отац Николај. Код њега стоји написаио: С. НИКОЛД а са лијеве: В6ЛЖћ1И. Испод овијех слика је други ред светаца, и то: св. Григорије велики, св. Георгије (пјешак) са копљем у десној руци а у лијевој крст, св. великомученик Димптрије такођер са копљем, а до њега св. Јован Богослов. С слијеве стране св. Тројице је св. Јован Претеча у хаљини од длаке камиље — сав космат. Испод њега је лик св. апостола Павла са обореним мачем у десној руци, обЈчен као римски грађанин и заогрнут са великом дугом кабаницом „(догом)". к <;ја се на леђима мало заврнула. Ниже ове иконе је лик св. Василија Великог; а под сликом св. Георгије, кога сам већ споменуо, налази се са врло ситним словима написан овај натппс: 1МИИДЦЛТИРЛ испод овога стоји: ЖОНОШОЦ мало дал.е од овога писма на лијево написано је: ГРјШЖНИБ. 1484. Икона је висока : 71 цм., широка; 56, де бела: 2 Ј /а цм., тешка без оклопа (оквира): 4 клг. и 85 дгр.

Слова сам преписао правилно, исто онако. како су на икони написана. П. Икона св. Тројпцеје висока: 71 цм, широка: 49 цм., дебела 3 цм., тешка б 1 2 клг. И она је као и Богородична на једноставној даски, по којој је с лица превучена онака иста кречна материја, као и по првој, а по овој опет ударена зеленкаста боја, на којој су израђени ликови. Изображење је св. Тројице горе у прочељу: Бог отац на лијевој а Бог син на десној страни, држе више Богомајке круну, над којом се вија св. Дух. Са десне и лијеве стране св. Тројице је по један ангел у дјаконској одори. Онај са десне стране држи кадијоницу у десној руци, а у лијевој просвјећњак; лијево крило издигнуто му је до више главе. Онај на лијевој странп држи у десно) руцп просвјећњак а лијевој одар дјаконски; десно му је крило лздигнуто до више главе. Управо под ликом св. Тројице стоји св. Харалампија а до њега св. Сава српски. Око њих су: св. Георгије и св. Димптрије на коњима. По средини иконе ниже св. Тројице па десној страни, јесте св. Јован Богсслов са књигом у лијевој руци, а у десној перо. Пред њим је орао крсташ, држећп у кљуну котарпцу. Са лијеве стране од св. Јована, лик је светог Николе, који држи у лијевој руци књигу а десном олагосивље. На овој икони нема никаква ппсма. Коста Ковачевић. парох у Бигаћу.

НАРОДНО ПРЕДАЊЕ II ВЈЕ1 Из прибиљежака — Било је то, ако се не варам преклани"? — Одох у убавно и красно село „Мелину", а ка кући честитог старца (Сад већ упокојеног) Гавре Мајсторовића. — Ја и мој Гавра разговарасмо се о које чему! Непрестано питах га о његовим прошлим данима, а у намјери, да га наведем, како би ми што о манастиру и његовим постриженицима казао, јер Гавра је још као дпјете увијек у додиру бпо са гомионичким калуђерима. — Елем, мој ти гавра стане између осталога приповиједати ово:

ОВАЊЕ 0 МАН. ГОМПОНПЦП. Срб-Нециних. „Лпјепп мој господине, све је сад добро, и красно, према старом земану, а пстина Бог, прије је т. ј. у старо доба више било стида, поштења у свијета, право да ти речем било је више и пара. ... — Ја сам тп више пута рекао да памтим, како је онај наш манастир покриват са бујади, даеком, лимом, а ето сад п оловом (цин-плехом покривен је 1892. год. пожрхвовањем парохијана манастирских, а припомогле су осим парохије г. М. Ђ. Радовановнћа, и све друге парохије у бањалучком протопопијату.) Ја памтим и то рећи ће Гавро: