Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 278

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7

„Кад је манасаир имао само једну краву од имања, а калуђер пјеше по селу ишао." Но. Исаија и Партенпја рекао би, да су понајбоље подигли манастир; колико ја бар памтим. А право рекавши, Исаија је био најбољи до сад калуђер, јер је искрени пријатељ био манастиру.добар богомољац, а увпјек би рекао: г Ја сам калуђер, ја пемам рода. ни својати, мени је род. родбина и својат ова црква\ и . . . Партенија веле, али осим моје душе, да се је баш при смртп огријешио?! . . . — Ја ћу ти мој свети оче и ово рећи: Био само мален, на мени бијаше нешто хаљинице, и борме бијах го и бос, а моја дјеца, хвала Богу данас у Бога свега имаду! И баш у дјетињству слушао сам, гдје стари људи казују, да је сама шума била свуда у около манастира. Била је то права пустиња. И у тој пустињи добре душе науме свету кућу — онај наш манастир да направе. Е, дај, да се мјесто изабере! . . . — Узму ти драгане мој, три свете црквене књиге; па једну метну на „Крстиште" (повисоко брдо. источно од манастира). други на „Козјерац" (сјеверно од манастира), а трећу, на „миљевачке

— њиве" (западно од манастира); сва речена мјеста мало не у једнакој су даљини од манастира око 10—15 минута). И, онда, рекну, сад ћемо виђети, гдје ће оне књиге рећи, да се манастир прави. Гдје се оне сјутра дан нађу, то је онда мјесто приступачно за цркву. — Кад би сјутра дан, узеше тражити књиге^ али њих нема, па нема! Послије неколико дана, неки козар наиђе на једно језерце у шумн, више тога језерца бијаше један крив, зма*подебео граб и на томе грабу нађе све три књиге. Тај козар јави то, т. ј. да су ту те књиге нађене; и ту се добри мој оче, направи манастир? Ондје, гдје је коло (амвон) има језеро? — Рећи ће ми иокојни Гавра . . . — Ето Србине мој, ово нађох у мојим артијама прибиљежено! — И мила Орбадијо, и штовани чптаоци, — нашег „Источника," ево ти, пошто купих, по — то борме иродадох! . . , Ј ) Манаст. Гомиопица, на Ђурђев дан 1895. ') Оваког шта сличног. јамачног има у народу и о другим манастирима, а за мој посао добро би дошло, стога опет браћу свештанике молим, да се сјете — оне „јавне молбе" у II. свесци „Источника" од ове године. СрбПеција. —

Р А 3 Јављају нам пз Бугојпа, даје и тамо остало упражњено мјесто учитеља и учитељице у српској четвероразредвој оеновној школи. Уз лијеп стан и огријев, плата је учитељу 500 фор. а учитељпци 300. Осим тога путног трошка за свако по 30 ф. Олужећи наставниди могу се надати повишици своје нлате, ако више година буду остали у мјесту, уз повољан успјех школски и добро владање. Извјештај више српске дјевојачке школе у Новом Саду. За годину 1894.-5 уписано је у ту школу свега (за сва IV. раз.) 136 ученица (112 редовних и 24 приватне). До краја године остало их је 124. Испитано 115. Оспособљено у прелаз за даље образовање 106. Од тијех има 55 које ратарекој класп припадају. — Види се, да тамошња браћа ратарп за напретком теже. Уписивање за иду.ћу школску годпну отпочиње од 1. септембра о. г, (п. н).

Н 0. Јавна захвала. Ђурађ Сави-Н , врли Србин и добрп хришћанин из Мотика, приложпо . је једно кандило у вриједноетп од 10 фор. Исто тако и Давид МатиИ, тежак пз Пољица, прпложпо је једно кандпло од 12 фор. Ђуја Вишекруна , удовица из Тичева приложила је једну књигу Требник. Свима овијем приложницима, у име цркве, из свег срца захваљујем п кличем: хвала пм! Да бог да, да се и други Срби на ове побожне приложнике угледају. Живили! У Лрекаји дне 21. маја 1895. Остоја Ковачевић, ђак и перовођа прекајски. (25 годишњица Патријарха СоФронија). Навршило се 4-ог јуна двадесет п пет година, од како је узишао на александријеки престол наЈстарији јерарх православне цркве папа и патријарх Софроније Ш. Он се родио г. 1796. у Цариграду, гдје је довршио сјајнијем успјехом богословске науке г. 1820. За тнјем је као јерођакон слу-