Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 296

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

штите ни код сродника, јер ће — вели — пП}Хдати брат брата на смрт, и отац сина, и уста/к дјеца на родите.ње, и поби%е их 1 ). На иошљетку, казао им је, да ће им бити на путу проповиједања сви људи, и да ће на њих сви мрзитн због њега, који их је послао, јер им каже: „<? ви 1\е мрзити на вас имена мојега ради; али ко иретрии до кЈЈаја , благо њему и2 ) За то је Христос рекао апостолима: ^Кад бисте били од свијета, онда би свијет своје љубио; а почем нијесте од свијета, него сам вас ја од евијеша инабјкш. за то мрзи свијет на вш:" 3 ) А они, који мрзише на апостоле и њихове пријемнике, односно на све вјерне пошљедоватеље Христове науке, јесу људи од овога свијета, на име они, који се труде само за то, како ће што боље узкивати у свјетској сујети, а о Богу ништа не мисле; — они који воде бригу о насладама самртнога тијела, како ће задовољити н.еговијем етрастима, спасење несамртне душе своје и вјечни живот девета им је брига; — они, који се свакога часа својевољно одају и упуштају разноврснијем пороцима, не помишљајући на други долазак Господа Исуса п дан страшнога суда, када ће им се судити по дјелима и плаћати по заслугама. А мржња таквијех на Христове вјерне пошљедоватеље долази као понгљедпца узрока, што се они од њих разликују и у мислима, и у ријечима, и у дјелима; јер се старају за земаљско а не за небеско; а нико не може служити двама господарима; не може човјек служити Богу и Мамону. Добри и побожни људи чине добра дјела и напредују у врлинама, а врлине свијетле као сунце; докле зли и покварени чпне пороке сваке врсте, а врлине и пороци не трпе заједнице. А, наравно, од два неједнака дијела нечега, свак би волио узети -онај бољи. И, по томе, дакле, покварени људи, побијеђивани гласом своје савјести, ипак знају да је бољи дио праведника, али покварено срце не да им да се отресу од злијех навика, да постану добри, теда чинедобро, И отуда мрзе на праведнике, тим више, што њима, који љубе Бога, све иде на добро. ') Мат. 21. а ) Тамо, 22. 3 ) Јован. ХУ, 19.

Ну, чудновата је истина, да у свијету бива примјера, ђе се добри и побожни људи муче и страдају, а непобожни напредују у добру, имајући задовољства овога свијета. Тако, дакле први, тврдо вјерујући у Исуса Христа и живећи у свему по божјим заповијестима, — трпе сиротињу, голотињу, глад, жеђ, разне болести, гоњења, презирања, опадања, и многа зла; дотле други, не вјерујући готово ни ушто, а чинећи безакоње, неправду и Бог вас питао какве још врсте порока, — бивају богати, срећни, славни II у свему напредни! То је, заиста небеска тајна, којој се чуди и божји пророк, говорећи: „ Праведан си, Тосиоде, ако бих се правдао Теби; али 1\у ироговориши о судовима Твоуим. За шшо је иут безбожнички среДан ? За што живе на миру, сви који ^ине невјеру? а *) Ми се пак томе чудпти морамо и с тога, јер знамо, да Вог љуби правду, а мрзи на безакоње 6 ) јер је Господ праведан 6 ) па ипак увиђамо, да Он допушта, да побожни (у колико их познајемо) људи страда}у у многоме, а непобожни (као што нам изгледају) благују и уживају. Али је за то реиао св. Павао у својој посланици: „ А сви који иобожно хоИе, да живе у Мсуеу Христу, аиће, гоњени\ а зли људи и ва ралице наиредоваКена горе, варајуЛии вара)ући се 1 ). Али за то не треба мпслити, да добре и побожне људе Бог заборавља, и да неће ући у радоот и овога и другог свијета, нити се томе чудити, кад знамо, да Бог кога милује онога и кара, и да он кара своје побожне синове наро чито с тога, да покаже, да су они Бзегови синови, и да да примјере непобожнијем, неваљалијем људима. А с друге стране требазнати, да сградања праведника често бивају и ради искушавања, којима небесни отац огледа њихову вјсру. А и Спаситељ је рекао ученицима: „ У свијету %ете имати невољу; али не бојте се, јер са.ч ја надвладао свијет ав ). И, тако, сва страдања овога свијета нијесу могла нитн ће и кад моћи одвратити побожне људе од вјере у Исуса Христа, него благотворна благодат вјере побјеђује све непријатељске препоне и наклоности к злу и све сујете и ни4 ) Јерем. XII, I. 6 ) Псл. 45. 6. ») Нсл. П. 7. ') П Тим. III, 12. 13. 8 ) Јован XVI. 33.